logo kinoloski savez

ŠPANSKI BRDSKI GONIČ

Naziv rase: ŠPANSKI BRDSKI GONIČ
Originalni naziv rase:SABUESO ESPANOL
Br. Standarda: 204
Klasifikacija FCI: GRUPA VI - GONIČI,TRAGAČI PO KRVI I SRODNE RASE

Upotreba: To je gonič sitne divljači, iako neće napustiti trag ni visoke divljači, bilo da je to divl- ja svinja, jelen, srndać, lisica, vuk ili medved. O raspletu hajke i njenom uspehu lovci su informisani različitim oglašavanjem, na jedan način o starom ili svežem tragu, ne menja tragove, daje različite glasove na različitom tragu, a dužinom glasa izveštava o starosti traga. Španski gonič je veliki specijalista za lov zečeva koji leže, praveći petlje i veoma uspešan na krvnom tragu (traženje ranjene visoke divljači).
Istorijat: Bio je poznat tokom srednjeg veka i opisan je u knjizi kralja Alfonsa XI (14. vek) o lovu. Opisao ga je i Argote de Molina (1582.), kao i brojni stari autori.
Opšti izgled: Reč je o srednje velikom, dobro oblikovanom psu duguljastog tela, sa lepom glavom i dugim ušima. Primetna je veličina obima grudnog koša i dužina tela koja znatno prevazilazi vis- inu grebena. Čvrste kosti i snažne noge. Fina, ravna, polegla dlaka, Pogled mu je blag, tačan i ple- menit. On je privržen i miran pas, koji u lovu na visoku divljač pokazuje neuobičajenu hrabrost i odvažnost.
Proporcije: Pas je duguljaste građe. Dužina tela prevazilazi visinu grebena za 7-10 cm.

Glava: Harmonična, duga i dobro odgovara telu. odnos njuška-lobanja iznosi 5:5, odnosno oboje su iste dužine. Lobanja i njuška imaju međusobno divergentne linije. Posmatrano odozgo, loban- ja i njuška moraju delovati duguljasto i simetrično. Njuška ne odaje utisak špicatosti.
Lobanja: Srednje širine, kod mužjaka šira. U profilu konveksna. Dužina lobanje odgovara širini lobanje. Posmatrana od napred mora biti zaobljena. Potiljna kvrga je malo istaknuta.
Stop: Blago padajući, slabo naglašen.
Nosno ogledalo: Veliko, vlažno, dobro razvijene otvorene nozdrve. Boja varira između svetlo braon i crne i uvek odgovara boji sluzokože.
Njuška: U profilu pravolinijska u predelu nosne pečurke dozvoljava se blago uzdignuće. Gledano odozgo deluje srednje pravougaono, ka nosnom ogledalu se sužava.
Usne: Gornja mora dobro pokrivati donju. Srednje su slobodne i srednje obilne. Donja usna čini naglašen ugao usana. Sluzokoža je iste boje kao nosno ogledalo.
Zubi: Beli i zdravi. Dobro razvijeni očnjaci. Prisutni su svi premolari. Makazast zagriz.
Oči: Srednje velike, bademaste, boje lešnika, tamne, tužnog, plemenitog i inteligentnog izraza. Kapci: Pigmentisani kao nosno ogledalo i sluzokože. Naležu na očne jabučice. Kod pasa u mirovanju kapak sme biti nešto labaviji.
Uši: Velike, duge, padajuće. Meke građe, pravougaonog oblika i zaobljenog vrha. Usađene su ispod linije očiju, slobodno viseće i uvrnute kao vadičep. Bez jakog potezanja moraju dopirati dalje od nosnog ogledala. Venski splet leži gusto ispod kože i jasno je vidljiv.
Ždrelo: Obojeno kao sluzokoža i sa jasnom resicom.
Vrat: Keglastog oblika, širok i snažan, mišićav i pokretljiv. Debela, veoma slobodna koža koja gradi naglašen, ne preterano slobodan podgušnjak.
Telo: Jasno pravougaono, veoma snažno i robustno, sa velikim obimom grudi koji mora biti veći od visine grebena zaz jednu trećinu. Obim grudi 4, visina grebena 3.
Greben: Pomeren ka napred, samo blago naglašen.
Leđa: Snažna, široka, izražene dužine. Zaobljena rebra sa širokim prostorom između rebara čine veliki grudni koš.
Slabine: Veoma široke i snažne, blago uzdignute.
Sapi: Snažne, široke,približno horizontalne. Sapi moraju biti na istoj visini kao greben ili ispod toga. Tendencija rase da postane višlja nosi određeni rizik, pa su nešto višlje sapi dozvoljene.
Gornja linija: Ravna, sa za rasu karakterističnim blago konveksnim slabinama, ipak ne sedlasta leđa.
Grudi: Jako razvijene, široke, duge i duboke, dopiru do laktova. Naglašen vrh grudne kosti.
Stomak/bokovi: Malo prikupljen stomak, mek, dobro vidljiv i dubok. Puni bokovi.
Rep: Usađen srednje visoko i debeo u korenu. Snažan i prekriven veoma kratkom dlakom, koja na vrhu pravi mali pramen. U mirovanju nošen blago savijen i dopire do skočnog zgloba. Pri radu i u kretanju podiže se ali ne preterano, sabljast i neprestano se postrano pomera. Nikada nije uspravno nošen ili priležući na sapi.
Prednje noge: Od lakta potpuno vertikalne, ravne i paralelne. Deluju kratko, a mišići i tetive su jasno vidljivi. Dužina podlaktice jednaka je dužini plećke. Sa snažnim kostima, jakim došapljem i dobro na grudni koš prileglim laktovima.
Plećke: Kose, zaobljene, mišićave i jednake dužine kao nadlaktica.
Nadlaktice: Snažne, sa dobro na grudni koš priležućim laktovima.
Rameni ugao: Približno 100°.
Podlaktice: Ravne, kratke, vertikalne. Snažnih kostiju.
Lakatni ugao: Približno 120°
Došaplja: Jaka, snažnih kostiju. Iz profila gledano, blago koso postavljena.
Šape: Mačije, usko priležući prsti. Članci prstiju dobro zaobljeni i snažni. Otporni nokti i jastučići. Umerene međuprstne menbrane pokrivene finom dlakom. Jastučići moraju biti veliki i otporni. Snažni nokti.
Zadnje noge: Snažne, mišićave, sa odličnim uglovima. Korektan stav, ravni skočni zglobovi, duža došaplja i snažne šape. One psu daju snagu, brzinu i potisak, što mu posebno na neravnim tereni- ma na velikim visinama, pomaže pri sleđenju traga.
Butine: Snažne i mišićave.
Ugao kuka: Približno 100°. Potkolenice: Srednje dužine, mišićave. Ugao kolena: Približno 115°.
Skočni zglobovi: Dobro izraženi, sa jasno vidljivim tetivama.
Ugao skočnog zgloba: Otvoren približno 120°
Šape: Mačije, blago ovalne, duguljastije od prednjih. Bez ili sa često jednostrukim retko dvostrukim zapercima. Poželjno je njihovo odstranjivanje.
Kretanje: Prevashodno kretanje je kas, dug, izdržljiv i snažan, bez postrane tendencije ili težnje ka ravanisanju. Pri kretanju mora se posebno obratiti pažnja na laktove i skočne zglobove. U koraku rasa ima prirodnu težnju da ide sa spuštenom glavom i da njuška.
Koža: Veoma elastična, debela i roza boje. Slobodna na celom telu. Ponekad kod opuštene glave na čelu obrazuje nabore.
Dlaka: Gusta, kratka, fina i priležuća. Prekriva celo telo, sve do međuprstnih prostora.
Boja: Bela i oranž, pri čemu je jedna od dve boje preovlađujuća. Razdeljene o nepravilne dobro ograničene fleke. Nikada tačkavost. Oranž mora biti između svetlog tona (limun) i tamnog crveno- braon tona.
Veličina: Kod ove rase izražene su razlike u morfologiji između polova, što se posebno pokazuje u različitosti visina mužjaka i ženki, koje su jasno manje i nežnije. Mužjaci 52-57 cm, a ženke 48- 53 cm. Kod odličnih proporcija toleriše se prevazilaženje mera za 1 cm.
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Lakše greške: Ovnujska njuška, ipak ne preterano. Nedostatak jednog, ma kojeg premolara, klještasto zubalo. Labavi kapci, tako da se vidi deo trećeg očnog kapka, slabosti u leđno slabin- skoj liniji i ljuljanje gore-dole pri kretanju, nadgrađene slabine su dozvoljene ali ipak ne u preter- anoj meri.
Teške greške: Isuviše špicasta ili zatupasta njuška. Srednji podgriz, nedostajući očnjaci i premo- lari ali ne kao posledica nesreće. Sedlasta leđa. Visina sapi daleko iznad visine grebena. Manjkave, slabe i uvrnute noge. U kretanju ili stavu odstojeći laktovi. Postrano izbacivanje nogu. Kravlji stav. Talasasta, oštra ili poluduga dlaka. Amputiran rep ili uši. Entropijum ili ektropijum. Neuravnotežen, preterano uzdržljiv, nervozan ili agresivan pas. Krhki izgled. Nedovoljan obim grudi. Rep nošen previsoko ili naležući na sapi. Flekasta depigmentacija.
Isključujuće greške: Rascepljen nos. Oštrodlakost ili dugodlakost. Dužina tela ista ili samo malo

veća od visine grebena. Svaki stepen predgrizanja. Preteran podgriz. Vunasta i dlaka koja upućuje na mešanje sa stranim rasama. Trobojni psi i oni sa paležom na njušci i šapama.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.