Opšti izgled: Sarloški vučji pas je snažan, vukoliki pas, oštre i prave dlake čija visina grebena iznosi od 65 do 75 cm za mužjake i od 60 do 70 cm za ženke.
Ovalni skelet je snažan, ali ipak nije glomazan. Skladno je građen i poseduje duge noge, ali ne ostavlja utisak da je dug na nogama.
Mužjaci i ženke se lako raspoznaju po svom izgledu i kretanju.
Sarloški vučji pas odaje sliku pažljivog, opreznog i odanog psa, nepoverljivog prema njemu nepoznatim ljudima i situacijama bez pokazivanja razdražljivosti.
Njegovo nezavisno držanje je karakterna crta koja ga čini osobito ovlašćenim za ulogu psa vodiča. Glava bi trebalo da sačuva njego vukoliki izgled i da bude, u veličini, u skladu sa telom. Lobanja je velika i ravna sa blagim ispupčenjem između ušiju i ka očima postaje malo po malo klinasta. Isto tako, bočne strane su ravne. Potiljna kvrga ne može da se primeti. Prelaz ka ličnom delu glave je snažan i dobro popunjen i predstavlja ga blagi stop. Rastojanje između vrha njuške i stopa prak- tično je isto kao i rastojanje između stopa i potiljne apofize. Vrh njuške ne sme da bude zašiljen. Nos je veliki i snažan i prati boju dlake, crn je ili je boje jetre. Usne su veoma zatvorene i ne prekla- paju se. Sarloški vučji pas ima oštro, potpuno i snažno zubalo.
Oči su srednje veličine, bademastog oblika, postavljene nešto malo ukoso i poželjno je da su žute boje, Izraz je oprezan i ponekad nepoverljiv, ali ne i uplašen.
Uši su uspravne, srednje su veličine, velike osnove i završavaju se skoro kao šiljak. Mesnate su, maljave iznutra i postavljene malo ukoso.
Vrat je suv, mišićav i postepeno se nadovezuje na trup. Dužina trupa je nešto veća od visine grebe- na. Leđa su prava i masivna, slabine su jako mišićave i sapi, normalno oborene nisu suviše uske. Grudna kost je široka sa veoma povijenim rebrima i ne spušta se niže od laktova.
Rep je usađen dovoljno nisko i nošen u obliku sablje kada se pas odmara. Nije suviše pokretan. Sarloški vučji pas može visoko da nosi rep u akciji u stavu zastrašivanja.
Lopatice su duge, postavljene ukoso i vrlo su približene. Prednje noge su vrlo uglovane i prave, a noga je u sredini elastična. Prihvataju se prednje šape blago okrenute u polje (francuski stav). Zadnje noge su normalno uglovane i snažno mišićave. Skočni zglobovi približeni ili zatvoreni, tzv. „kravlji skočni zglobovi“, se prihvataju.
Šape su malo ovalne, veoma zatvorene, sa blago povijenim prstima i elastičnim i čvrstim jastučićima.
Kretanje je lako, izdašno i spretno, ali oprezno, dozvoljava brzo menjanje ritma. Hod je vrlo karakterističan i podseća na hod vuka.
Dlaka je oblika „štapa“ sa vrlo gustom i mekom podlakom, i ćupastom otpornom dlakom koja oko vrata formira upadljiv okovratnik.
Boje koje susrećemo kreću se od svetlo crne do tamno crne (vučje siva), od braon svetle nijanse do tamno braon (boja osušenog lista) i od vrlo svetle krem do bele. Ostale boje se ne prihvataju. Kod vučje sivih pasa nos treba da je crn, kod braon boje jetre, kod belih je najpoželjnije da je crn mada je, recimo, dozvoljena svetla boja kod izuzetaka.
Opuštene uši i kruta kuka na repu razmatraju se kao ozbiljne greške.
Napomena: Mužjaci treba da imaju dva testisa naizgled normalna, potpuno spuštena u skrotum.
