Upotreba: Portugalski ptičar je izdržljiv isterivač i aktivan trkač koji prokrstari teren konstant- nošću i upornošću istrajnog istraživača. Traži požrtvovano, na terenu koji mu je poveren, pri tome, dobijeni zadatak obavlja sa izvanredno finim smislom za trag i posvećuje se isterivanju divljači (cunjanju), što budi lovački nagon u ovom veštom lovačkom psu. On je oštroumni radni pas, neophodan, samostalan i u potpunom sadejstvu radi sa sportskim lovcima. On radi tiho, visokim nosem prihvata miris i lovac mora da primeti po njegovom ponašanju, po držanju repa, šta je pri- hvatio njegov mirisni organ. Dobar portugalski ptičar pokazuje izvanrednu spremnost da svoj posao uradi inteligentno i nekada sa izraženim lukavstvom. To je pas koji u mirovanju istrajava, kada njegova čula prihvate miris divljači on pokazuje istrajno markiranje, posebnim držanjem tela i njemu svojstvenim stanjem uzbuđenosti: namrštenim licem, unezverenim i ukočenim pogledom, uši u prisluškujućem položaju, nepomičnom glavom, ravnim repom, jednom podignutom nogom i ponekad neosetljivošću na sve što je oko njega, skoro nosem preuzimajući isparenja bliske divljači. Nikada egoista, sa očiglednim prijateljstvom deli zadovoljstvo da sa čovekom oseća lovački sport. takođe mu je veliki interes da omogući pucanj pri teškim temperaturnim uslovima i različitim terenima i za njega je najveća nagrada, kada je divljač oborena, da je donese i preda lovcu. Ovaj zadatak ispunjava zahvaljujući svojoj naročitoj sposobnosti da pod istovetnim uslovi- ma ne zazire od nikakvog poređenja.
Istorijat: Kako je poreklo portugallskog ptičara još uvek nepoznato, svaka sigurna tvrdnja o nje- govom nastanku je riskantna. Postoji, u svakom slučaju hipotetička tvrdnja, koja se ne može bazi- rati na neospornim činjenicama da ovi psi potiču sa Orijenta. Postojanje ptičara na Iberijskom poluostrvu doseže unazad u veoma daleke epohe. Njihovi preci su dospeli u Portugal, sa velikom verovatnoćom, tokom poslednje decenije 14. veka. Ako je to tačno, onda se može prihvatiti da se tokom vremena pod dejstvom različitih uticaja dogodila promena i da su prvobitne jedinke tako konsolidovane da se portugalski ili nacionalni ptičar može prihvatiti kao autohton, koji osobenos- tima u morfologiji, dinamici i psihi predstavlja jedinstvenu rasu. Portugalski ptičar živi raspros- tranjen po celoj teritoriji matične zemlje. U većem broju ipak se nalazi u gradovima gde Sv. Hubert ima veći broj pristalica.
Opšti izgled: Pas tipa „Braque“ koji u svojim srednjim proporcijama odaje harmoničan izgled. Postavka i građa tela su snažni sjedinjeni sa velikom elastičnošću u kretanju.
Karakter: Izvanredno nežan, veoma ponizan, koji ponekad može biti dosadan i neprijatan, koji u nedostatku odgoja ni goste ne poštedi, a izgovorenim komandama se ne povinuje. Veoma je druželjubiv, ponekad nešto neobuzdaniji, nasuprot sebi ravnima. Ukupno on pruža prijatnu celokupnu sliku mirne ali oprezne naravi i interesantne izražajnosti.
Glava: Veličina joj je u proporciji sa telom. Ipak njena forma i njene dimenzije pri posmatranju celog psa deluje veće. Ona je nešto deblja ali nije koščata niti mesnata. Mora biti prekrivena slo- bodnom i finom kožom, koja ne pravi nabore. U slučaju da su nabori prisutni niukom slučaju ne smeju biti izraženi. Gledano od napred glava deluje kvadratično, a sa strane pravolinijski. Glava je dobro nošena i dobro povezana sa vratom, što mu omogućava tečno i ponosito kretanje. Glava je stasita i harmoničnih proporcija. Gledano od napred uz idealnu liniju u visini unutrašnjih očnih
uglova, vidljivo je veoma jasno razdvajanje nosnika i čeone regije.
Lobanja: Gledano od napred čelo je gotovo ravno, visoko, široko i simetrično. Posmatrano sa strane lobanja je blago zaobljena. Potiljna kvrga nije istaknuta.
Stop: Jasno vidljiv ugao lobanja-njuška je oko 100 stepeni). Njegovo rastojanje do potiljka i do vrha nosa nije jednako. Stop je bliži vrhu nosa.
Nosna pečurka: Zajedno sa nosnikom i gornjom usnom obrazuje perfektan pravougaonik. Postrani delovi nozdrva su dobro građeni, pokazuju primetnu veličinu i veliki otvor. Kod pasa boje divokoze ili onih koji teže toj boji, nosna pečurka mora biti crna. Ako je boja dlake psa braon onda mora prvenstveno biti svetlo ili tamno kestenjasta. Ali ton boje nosa je svetliji od boje dlake.
Nosnik: Ravan i celom dužinom odgovarajuće širine. On se mora dobro podizati od lica i celom dužinom gornju površinu praviti ravnom.
Njuška/usne: Otvor usta srednje dug. Sluzokoža je nepravilno pigmentisana. Kod dobro zatvorene njuške, gornja usna bez preterivanja pokriva donju. One su manje mesnate, deluju kvadratično, svakako i bez nabora viseće. Sa donjom usnom se sjedinjuju u labavo naboran ugao usana, pri tome žvale deluju nešto opuštenije.
Zubalo: Uvek mora u odnosu na postavku, konstituciju, oblik i razvoj zuba, biti normalno, pri tome, kada pas zatvori njušku vilice potpuno stoje jedna iznad druge, dobro ispravljene i normal- no razvijene.
Oči: Pogled upravljen ravno napred. Oči potpuno ravnomerno velike i simetrične. Kestenjaste boje u različitim nijansama, a preferira se tamno. Ovalne, horizontalne, ni upale niti buljave. Dobro ispunjena očna duplja. Poseduju tanke, dobro otvorene, slobodno pokretljive i dobro zat- varajuće očne kapke. Prema boji nosne pečurke, rub kapaka je crn ili braon. Pogled je živahan i kod odraslih pasa veoma izražajan. Nadočni lukovi su istaknuti ali ne preterano da glava deluje koščato.
Uši: Srednje duge uši (15 cm duge, 11 cm široke), moraju biti tanke meke i prekrivene finom gus- tom i kratkom dlakom. U korenu su mnogo šire nego na kraju, približno u odnosu 1:2,5. Kraj je zaobljen. Oblik ušne školjke je trouglast sa širokom osnovom. Uši su opuštene. Gornja površina je pre ravna. Visoko su usađene i međusobno paralelno padaju. Na spoljašnjoj strani, pri povećanoj pozornosti psa, pokazuju jednu ili dve male, ne veoma izražene uzdužne brazde, različite širine i dubine.
Vrat: Ravan, nije veoma debeo, pre je duguljast, ispod sa kratkim podgušnjakom. Vrat mora biti dobro povezan sa glavom i pri tome gradi ugao od oko 90 stepeni. Sa grudnim košem vezan je bez vidljivog prelaza, tako da oba čine harmonično i potpuno jedinstvo.
Gornja linija: Na ne previše visok i manje opterećen greben slede kraća, šira, ravna i potpuno horizontalna leđa, koja ravno i bez vidljivog prelaza prelaze u slabine koje moraju biti kratke,
široke, jako mišićave, blago zaobljene i da se dobro ulivaju u sapi. Ove su harmonično građene, njihova širina stoji u dobrom odnosu prema slabinama. Osa sapi produžava blago nagnuto, što ih
čini blago padajućim.
Grudi: Duboke, široke grudi, što daje prostran grudni koš, koji je više razvijen u dubinu i dužinu nego u širinu. Moraju dopirati do laktova. Grudni koš je u gornjem delu izrazito zaobljen i omeđen primetno širim rebrima, koja grudnom košu daju obim, kao i poprečni presek u obliku jedne nor- malne konjske potkovice (za prednje kopito), čiji se postrani delovi susreću.
Donja linija: Linija koja sledi donju stranu grudnog koša do zadnjeg dela tela i povezuje ga sa
zadnjim nogama je od grudne kosti do preponskog dela odozdo na gore i od napred ka nazad, primetno kosa. Pri tome ona sledi prirodan obris zadnjeg dela grudnog koša i navodi zajedno sa linijom koja opisuje telo u gornjem delu na pouzdanu eleganciju, čemu doprinosi stomak srednjeg volumena kao i kratko rastojanje između kuka i poslednjeg rebra, što dopušta da su bokovi kratki i zaokružuje sliku psa.
Rep: Po pravilu kupira se zadnja trećina. Nekupiran rep ne sme dosezati preko skočnog zgloba. Prvenstveno ne doseže ga. Ravan je. Prvenstveno usađen srednje visoko, debeo u korenu i ravnomerno se sužava, ipak ne prejako, ka kraju. Dobro usađen i dobar rep u pravom smislu produžava srednju liniju sapi. Linija repa treba tako da se produžava da povećava eleganciju tela ili čak štaviše ističe je. U mirovanju je prirodno obešen pored nogu, nikada nošen između nogu. U kretanju podiže rep do horizontale ili malo iznad, nikada ipak do vertikale ili do srpastog zavijan- ja. Dinamika psa pokazuje se u lovu postranim sinhronizovanim micanjem repa ili krnjutkom repa. Noge: U mirovanju prednje noge, gledano od napred su vertikalne. Gledano od pozadi zadnje noge su vertikalne. Prednje i zadnje noge moraju biti potpuno paralelne sa medijalnom ravni tela. takođe gledano sa strane stav je normalan. Ukupno odaju utisak velike stabilnosti i omogućuju prirodno, ne smetano kretanje.
Plećke: Duge, ravnomerno nagnute. Dobro postavljene i nešto opterećenije.
Nadlaktica: Kao i lopatica naležuća na telo. Dužina mora stajati u odnosu prema rastojanju između grebena i kuka, a njena ukošenost zavisi od nagiba plećki.
Podlaktica: Odmaknuta od tela. Duga, ravna i ispod statične težišne tačke, bez obzira gledano sa strane ili od napred, praktično vertikalna ka zemlji.
Laktovi: Od grudnog koša odvojeni pazuhom. Dobro građeni i duboki. U odnosu na grudi ni izvr- nuti ni uvrnuti.
Šaplje: Perfektno produžava podlakticu.
Došaplje: Široko, blago nagnuto i odgovarajuće dužine.
Butine: Prvenstveno duge, široke, mišićave.
Zadnji deo: Od korena repa do ahilove tetive opisuje više ili manje jače naglašenu krivinu. Dužina mu zavisi od odnosa između dužine i nagiba butine. Prvenstveno je dug i blago plastično istaknut.
Koleno: Koleno je blago spušteno ali nepredaleko od zadnjeg dela. Iskošeno je blago napred i malo izvrnuto.
Potkolenica: Dobro ispravljena. Dužina joj je proporcionalna ka butini.Njen nagib mora biti u odnosu prema nagibu sapi.
Skočni zglob:
Normalno uglovan i dobro odvojen. Skočni zglob mora biti dobro građen, širok i jak.
Došaplje: Kratko, vertikalno, skoro cilindrično, ravnomerno debelo i suvo.
Zglobovi/uglovi: Zglobovi moraju biti široki i snažni, očigledno dobro razvijeni i omogućavati ne smetano i izdašno kretanje. Ispravljanje koštanih segmenata korelika sa koštanom osnovom graničnih regiona zajedno čine različite otvorenosti uglova, čija izraženost nikada ne sme ometati ravnomernost kretanja.
Šape: Moraju biti primerne dužine nogu i korpulenciji tela. Pre su okrugle nego duguljaste, bez da su slične mačijim šapama. Dobro oblikovani, usko međusobno naležući prsti prirodno čvrste pri opterećenju, ukupno harmonične. Debeli, dobro razvijeni i međusobno odvojeni jastučići su
presvučeni crnkastim epidermom, koji je za upotrebu psa dovoljno oštar, čvrst i otporan. Nokti su dobro skupljeni, primereno čvrsti i prvenstveno crni.
Kretanje: Normalan iskorak. Pri radu kas je tipičan način kretanja: izdašan iskorak, tečan i ritmičan pri čemu su noge dobro podignute i obe desne i leve dijagonalne noge ritmično se smen- juju – u prvom taktu desna prednja i leva zadnja, sa osloncem dok druge dve noge još uvek lebde, a u drugom taktu leva prednja i desna zadnja su oslonjene, dok druge dve lebde.
Dlaka: Mora biti kratka, snažna, dobro priležuća, ne premekana, gusta. Prirodno je raspoređena i približno ravnomerno po celom telu, osim pod pazuhom i preponama, oko anusa i polnog organa, gde je svetla i mekša. Na glavi, posebno na ušima, dlaka je kratka i fina i gotovo je veoma mekana, pre svega na poslednjem, gde je kao somotom obložen. Nema podlake.
Boja: Žuta i braon jednobojna ili sa belim flekama.
Veličina: Mužjaci 56 cm, a ženke 52 cm.Postoji tolerancija ±4 cm.
Masa: Mužjaci 23,5 kg, a ženke 19 kg.
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Isključujuće greške
Glava: atipična
Oči: staklaste, nejednake u veličini i obliku, slepoća
Uši: atipične, loše usađene, prevelike, mesnate, preterano mlitave, uvijene kao vadičep, gluvoća.
Vilice: predgriz, podgriz.
Nosna pečurka: flekava depigmentacija.
Rep: urođena bezrepost, rudimentiran ili potpuno kupiran jasno nekarakteristično držanje nekupiranog repa.
Zaperci: samo ako su rudimentarno prisutni.
Veličina: glomaznost ili patuljastost.
Dlaka: netipična, albinizam.
Bodovna skala
Glava: držanje, lobanja, uši, oči,
Mužjak
Ženka
njuška, nosnik, stop ……………………………………………..
25
25
Vrat, greben, plećke, prednje noge ………………………….
10
10
Grudi, slabine, profilne linije tela …………………………..
15
10
Sapi, karlica, zadnje noge ……………………………………….
10
15
Šape,prsti, nokti ……………………………………………………..
5
5
Rep: držanje, oblik, usađenost …………………………………
3
3
Dlaka: tekstura, boja ……………………………………………….
7
7
Opšti izgled: harmonija, oblik, kretanje,
korpulencija, polne oznake ………………………………………
25
25
100
100
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.