Upotreba: Iako je irski vučiji hrt korišćen za lov visoke divljači, naročito crvenog jelena, krajem
17. veka oni bivaju isto tako korisni i u ubijanju vukova, osvajajući šire delove po Evropi pre nego
što su šume iskrčene.
Istorijat: Mi znamo da su Evropski Kelti čuvali hrta koji verovatno vodi poreklo od hrtova koje su prvo naslikali egipatski slikari. Kao njihove kontinentalne kopije Irski Kelti su se interesovali za uzgajanje velikih pasa, ali njihov izgled je trebao biti jednak većem drevnom varijetetu.Ti veli- ki irski psi su morali imati ravnu ili grubu dlaku, ali u kasnijem vremenskom periodu gruba dlaka počinje da preovladava, najverovatnije zbog uticaja irske klime. Prvi pisani prikaz o ovim psima dao je Roman Cansul 391.pre n.e. ali su oni već utemeljeni u Irskoj u prvom veku p.n.e. kada Setana menja njegovo ime u Kju-Kulein (pas iz Kulana). Nagoveštaj o njegovom stvaranju (u prvom veku) je osvajanje 150 pasa i sa njima bekstvo u Škotsku. Irski hrt je bez sumnje obliko- van na osnovu temelja škotskog hrta. Sredinom 17. veka parovi irskih hrtova deljeni su kao nagrade i pokloni kraljevskim kućama u Evropi i Skandinaviji. Tako su poslati u Englesku, Špani- ju, Francusku, Švedsku, Dansku, Persiju, Indiju i Poljsku. Promena imena u vučijeg hrta najverovatnije datira iz 15. veka, kada su ostale zemlje zahtevale da uzmu 24 psa za zaštitu farm- erskih stada od pustošenja vukova. Kromvelovom zabranom (1652.) o njihovom izvozu pomognu- to je očuvanje njihovog broja za neko vreme ali postepen nestanak vukova i kontinuirana potreba za njima izvan granica, smanjuje njihov broj gotovo do tačke izumiranja do kraja 17. veka. Tada dolazi do velike uzburkanosti romantičarskog rodoljublja, koje pomaže obnavljanju interesovanja za rasu. Vučiji hrt doživljava deformaciju neprestanim parenjima u srodstvu, ali se konačni rezul- tat prihvata kao zakonita obnova rase. Klub irskog vučijeg hrta formiran je 1885. a Irski Kennel Clab je uvrstio u spisak rasa na izložbi u aprilu 1879. Vučiji hrt sada uživa ponovo nešto od rep- utacije koju je imao srednjih godina i pobuđuje više interesovanja zato što je živi simbol irske kul- ture, kao i uspomena na Keltsku prošlost. Vučiji hrt koji je jagnje kod kuće, a lav u lovu, se sada gaji u zadovoljavajuće velikom broju i izvan Irske.
Opšti izgled: Irski vučiji hrt ne bi trebao da bude težak i masivan, kao velika „danska“ doga, ali je jači od škotskog hrta, na koga u opštem tipu treba da liči. Veliki, dominantne pojave, vrlo mišićav, ali skladne građe, lakog i energičnog kretanja, visoko nošene glave i vrata, rep malo sav- ijen na vrhu.
Glava: Dugačka, nadočni lukovi blago uzdignuti, ravna, sa malom brazdom između očiju. Lobanja nije previše široka.
Njuška: Dugačka i umereno zašiljena.
Zubalo: Savršeno makazasto.
Uši: Male, nošene isto kao i kod grejhaunda.
Vrat: Prilično dug, veoma snažan, mišićav, dobro zasvođen, bez fanona ili viška kože na guši.
Telo
Grudni koš: Veoma dubok, široka prsa.
Leđa: Bolje duga nego kratka, slabine zasvođene.
Stomak: Dobro uvučen (prikupljen)
Rep: Dugačak i blago savijen, umerene debljine i dobro odlakan
Prednji deo: Mišićave plećke, koso postavljene uz prostran grudni koš, laktovi dobro postavljeni, nikada u polje ili unutra okrenuti. Nadlaktica mišićava, a cela noga je snažna i potpuno ravna.
Zadnji deo: Mišićava bedra, duga i snažna kao kod grejhaunda, skočni zglobovi dobro spušteni, nikada okrenuti unutra ili napolje.
Šape: Okrugle, srednje veličine, nikada nisu uvrnute ili izvrnute. Prsti dobro zaobljeni i zatvoreni. Nokti veoma jaki i povijeni.
Dlaka: Oštra i tvrda na telu, nogama i glavi. Naročito žičasta i duga iznad očiju (obrve) i ispod vilice (brada).
Boja i oznake: Priznate boje su siva, tigrasta, crvena, crna, jednolično bela, svetlosmeđa ili bilo koja boja koja se pojavljuje kod škotskog hrta.
Veličina:
Minimum visine i težine za mužjaka je 79 cm i 54,5 kg, a ženke 71 cm i 40,5 kg. Sve niže primerke treba isključiti iz takmičenja. Veliki format, podrazumevajući srazmeru između visine i dužine tela, je nešto što nedostaje postavljenom cilju da učvrstimo i utemeljimo rasu kojoj će visina sa 81 cm biti podignuta na 86 cm za mužjake, uz očuvanje snage, aktivnosti, hrabrosti i skladnosti.
Greške: Suviše lagana ili suviše teška glava, suviše zaobljeno čelo, velike oči usađene ravno u lice (okrugle), kratka njuška, fanon, suviše uzan ili suviše širok grudni koš, ulegla, ispupčena ili pot- puno ravna leđa, mekana došaplja, labavi skočni zglobovi, izvijene šape, ispruženi prsti, kovrdžava dlaka, slab zadnji deo i uopšte nedostatak muskulature, isuviše kratko telo, kapci i usne ružičaste boje ili boje jetre, kao i nos bilo koje druge boje izuzev crne, vrlo svetle oči.
Podsetnik:
1. Tip: Irski vučiji hrt ne treba da bude težak i masivan kao velika doga, ali je jači od škotskog hrta, na koga u opštem tipu liči.
2. Velike i dominantne pojave (samopouzdan).
3. Kretanje lako i energično.
4. Glava dugačka (izdužena) i ravna, visoko nošena.
5. Prednje noge sa snažnim kostima, potpuno ravne, laktovi dobro prijanjaju.
6. Butina duga i mišićava, potkolenica sa dobrim mišićima, zglobovi čvrsti.
7. Dlaka oštra,a tvrda, naročito žičasta i duga na obrvama i bradi.
8. Telo dugo, sa dobrim grudnim košem i dobro zaobljenim rebrima, velika i široka bedra.
9. Slabine zaobljene, stomak dobro prikupljen.
10. Uši male, nošene kao kod grejhaunda.
11. Šape srednje veličine i okrugle, prsti zatvoreni, dobro zaobljeni.
12. Vrat dug, dobro zasvođen i veoma snažan.
13. Grudni koš veoma dubok, umereno širok.
14. Plećke mišićave, ukoso postavljene.
15. Rep dug, blago savijen.
