Upotreba: Kao i svi drugi terijeri, tako mali, žilavi, irski glen imalski terijer, mora loviti jazavce i lisice i držati populaciju pacova toliko malom koliko je moguće.
Danas je on ipak ljubak porodični pas, koji lako uči, koji je „opremljen“ prebogatom ličnošću. Njegova verna narav puna ljubavi čini ga veoma prijatnim psom za kuću i pratnju.
Istorijat: Kao i kod mnogi drugih rasa u grupi terijera, koje su lovci koristili do sredine 19. veka jednostavno nije poznat. Tako je i sa irskim glen imalskim terijerom koji je uspeh novijeg odgaji- vačkog eksperimenta, odnosno reč je o staroj rasi koja je tokom dužeg vremena ignorisana. Njegovi preci su ograničeni na nenaseljeni bregoviti region Irski Glen of Imal. Seljaci u ovom regionu, a poticali su od vojnika, koji su kao nagradu službovanja za Britansku krunu, dobijali zemlju, morali su novorođenog učiti u lukavstvu i vičnosti da bi mogao preživeti na ovako pus- tom terenu.Pas koji nije mogao da se održi u dnevnoj borbi za preživljavanje nije tolerisan. Dakle irski glen morao je puno sati da „tera točkove“, a često je slan u arenu, na „sportsku“ borbu, pro- tiv drugih pasa – običaj koji danas pripada prošlosti.
Pre nego što je glen imalski terijer prikazan na izložbama rasa se preko puno generacija kroz oštar rod, razvila do snažnog, oštrog psa, koga danas znamo. Irski Kennel Club, zvanično je priznao rasu 1933. i uskoro posle toga osnovan je rasni klub.
O irskom glen imalskom terijeru može se reći da nije tako lako razdražljiv kao drugi terijeri, mada je on spreman da u svako vreme u slučaju neophodnosti preduzme poteru.
Opšti izgled: Srednje veličine, sa srednje dugom dlakom, utisak velike snage i maksimalne sup- stance za veličinu psa.
Proporcije: Dužina tela veća od visine.
Karakter: Aktivan, pokretljiv, radi bez glasa. Kada je neophodno, odlučan i pun temperamenta sa velikom odvažnošću, uprkos tome krotak i lako uči.
Glava
Lobanja: Dobre širine i znatne dužine.
Stop: Izražen, ka nosu se sužava.
Lični deo: Snažan.
Nos: Crn.
Njuška: Jake vilice, zdravi zubi i ravnomerno sposobni za upotrebu, snažni, dobre veličine, makazasti. Klještasto zubalo nije greška.
Oči: Braon, srednje velike, okrugle, usađene daleko jedno od drugog.
Uši: Male ružine, pri pažnji položene u nazad. Nepoželjne su viseće ili uspravne uši.
Vrat: Veoma mišićav, srednje dužine.
Telo: Duboko i dugo, duže nego što je visoko.
Leđna linija: Ravna.
Slabine: Snažne.
Grudi: Široke i jake, dobro zaobljena rebra.
Rep: Kupiran. Snažan u korenu, visoko usađen, uspravno nošen. Rep štenadi treba kuprati na polovinu dužine.
Prednji deo
Lopatica: Široke, dobro mišićave, dobro unazad položene.
Prednje noge: Kratke, savijene, sa dobrom snagom kostiju.
Zadnji deo: Snažan i mišićav.
Butine: Dobro razvijene.
Kolena: Dobro uglovana.
Skočni zglobovi: Nisu okrenuti ni unutra ni napolje.
Šape: Kompkatne i snažne sa okruglastim jastučićima. Prednje šape postavljene su od došaplja blago napolje.
Kretanje: Slobodno, niukom slučaju stepujuće („hacknez – visoko podizanje prednjih nogu bez osvajanja terena).
Dlaka: Srednje duga, oštre teksture sa mekom podlakom. Dlaka sme biti tako uređena da su kon- ture psa ravne i pravilne.
Boja: Plavo tigrasta, pri tome bez crne primese. Pšenična, od svetlo pšenične do crvenkasto- zlatkastog šatiranja. Štenad već kod koćenja odgovaraju svom tipu. Ona su pšćenične boje crvenkasta ili plava. Maska je, uobičajeno, crno plava. Na leđima, repu i ušima može se nalaziti plava crta. Ova tamna obeležja posvetle za vreme menjanja dlake.
Veličina: Mužjaci najviše 35,5 cm, ženke odgovarajuće manje.
Masa: Mužjaci 16 kg, ženke odgovarajuće manje.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.
