Upotreba: Šapendoa je normalno i harmonično građen pastirski pas sa živahnim, opreznim i odvažnim karakterom. On je inteligentan i budan. Nasuprot poverljiv ljudi razvija veliku naklonost i vernost.
Istorijat: Krajem prošlog i početkom ovog veka nalazio se holandski šapendoa svuda u Holandiji, gde su bila stada ovaca. Čuvao je stada zahvaljujući neumornom radnom elanu i inteligenciji. Pripada grupi višestrano upotrebljivih dugodlakih pastirskih pasa, sa gusto odlakanom glavom. On je u srodstvu sa bradatim kolijem, pulijem, poljskim nizinskim ovčarem, bobtejlom, briješkim ovčarom, bergamskom i nermačkom pudlom upredene dlake u varijetetima kakvi su bili u Hesenu, Odenvaldu i Nederajnu. Svi ovi slični psi bili su mutacije umanjenih planinskih pasa.
Kinolog P.M.C. Toepoel je utemeljivač ove rase. Tokom Drugog Svetskog rata pobedio je interes za ovu rasu. Između 1940 i 1945. uzgojio je primerke gotovo iščezlog šapendoa. Godine 1945. počeo je ozbiljan rekonstruktivni uzgoj. Rasni klub holandskog šapendoa osvnovan je 1947. a rasa je privremeno priznata od nacionalnog saveza. Vođenje rodovne knjige otpočelo je 1954. i urađen je standard. Konačno priznavanje usledilo je 1971. Dalji uzgoj bio je samo sa upisanim psima. Holandski šapendoa je pastirski pas, upotrebljavan za zaštitu stada ovaca i još uvek se i danas za to koristi. Livade za napasanje ovaca analaze se prvenstveno u mirnim usamljenim predelima, bilo je potrebno da šapendoa raspolaže velikom izdržljivošću, spretnošću za upravljanjem i brzinom. Pri tome neophodna je velika snaga skoka kao i inteligencija i samostalnost. On mora biti pas za stada u karakteru, telu i duši.
Opšti izgled: Holandski šapendoa je lagan dugodlaki pas sa visinom grebena između 40-50 cm. Kretanje mu je elastično i lakonogo. On je skakač vredan pomena.
Karakter: Radostan, živahan, prijateljski i pun temperamenta.
Glava i lobanja: Bujna odlakanost čini glavu većom, naročito širom, a i lobanja izgleda mnogo dublja nego što jeste. Lobanja je skoro ravna sa središnim udubljenjem i izraženim nadočnim lukovima. Ona je prilično široka u odnosu na dužinu. Širina je nešto veća od rastojanja između stopa i potiljne kosti. Njuška je kraća od rastojanja između stopa i potiljka. Linija nosnika leži nešto niže od linije lobanje, stop je jasno vidljiv, ali nije strm. jako istaknute jagodične kosti. Njuška se blago sužava, ali ostaje široka i završava se široko, i blago zaobljeno. Posmatrano sa strane, pri zatvorenoj njušci, donja vilica mora biti jasno vidljiva.
Oči: Prilično velike leže normalno u očnoj duplji. Postavljene su više unapred nego sa strane. Braon su boje. Oči ne treba da odaju utisak da su crne. Belina na očima treba da je vidljiva samo pri jakom gledanju u stranu. Izraz je otvoren, životan i pošten. Oblik, boja i izraz su karakteristi- ka rase.
Zubalo: Harmonično razvijeno makazasto zubalo.
Uši: Usađene prilično visoko, nisu velike, ne mesnate. Slobodno vise ali nisu prisno priljubljene uz glavu. Odlakane su dugom dlakom, pokretljive su, ne treba da prevazilaze liniju lobanje.
Vrat: Glava je visoko nošena, sa snažnim i suvim vratom.
Telo: Šapendoa je nešto duži od visine. Skelet je lak, vitak i elastičan. Rebra su srednje do dobro zaobljena i pružaju se daleko unazad. Grudi su duboke, linija stomaka nije jako prikupljena. Leđna linija je zaobljena jakim mišićavim slabinskim delom.
Prednji deo: Prednje noge ravne i lake građe. Dobra uglovanost prednjih nogu treba da naglasi predprsje. Došaplje je elastično.
Zadnji deo: Dobro koso postavljena karlica. Zadnje noge su u skočnom zglobu srednje uglovane i dobro mišićave. Kraće došaplje.
Šape: Prilično velike i elastične. Široke, ovalnog oblika. Prsti leže usko jedan pored drugog. Jastučići su debeli i elastični sa bogatom dlakom između. Dozvoljeni su zaperci.
Rep: Dug, dobro odlakan i sa metlicom. Način nošenja repa je rasna karakteristika. U mirovanju je opušten. U kasu rep je prilično visoko nošen i njiše se zavijen jasno tamo-ovamo. U galopu je horizontalan. Pri skoku rep služi kao kormilo. Kada je pas pripravan, rep je kad-kad jako uspravl- jen. Ne treba pri tome da je ukočeno iznad leđa nošen.
Dlaka: Šapendoa ima gustu dlaku sa dovoljno podlake. Dlaka je duga dobrih 7 cm ili više u pre- delu zadnjih nogu. Nije ravna već blago talasasta. Nije dozvoljena izrazito kovrdžava dlaka. Dlake su prisno jedna uz drugu, takođe i suve, pre svega ne svilaste. Dlaka ima težnju da se tamo gde je duga spaja u pramenove, zbog čega šapendoa posebno od pozadi ima veliki obim. Šapendoa ima veliku ćubu, brkove i bradu.
Boja: Dozvoljene su sve boje. Najcenjenija je plavosiva do crna.
Kretanje: Pri radu više galopira nego što kasa. Kretanje mora biti lakonogo i elastično bez preter- ane potrošnje energije. Mora biti sposoban da dobro i brzo skače.
Visina: Za ženke 40-47 cm, za mužjake 43-50 cm.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Diskvalifikacija: Plašljivost ili agresivnost
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
