Upotreba: Pas za društvo, čuvanje i pratnju.
Istorijat: Kao i sve doge, francuski buldog potiče od molosa iz Epirije i Rimskog carstva. On je u srodstsvu sa pradedovima engleskog buldoga, sa dogolikim psima srednjeg veka i sa velikim i malim dogama Francuske. Francuski buldog, kakav je danas, rezultat je različitih ukrštanja koja su pasionirani odgajivači u regionu Pariza, preduzimali od 1880. U to vreme bio je pre svega, pas nosač tereta u pariskoj centralnoj pijačnoj hali, pas mesara i kočijaša. Svojim neobičnim izgledom i naravi, brzo je našao bolje društvo i dospeo u svet umetnika. Tako se brzo rasprostranjivao.
Prvi rasni savez osnovan je 1880. u Parizu. Prva rodovna knjiga datira od 1885. a prvi standard sastavljen je 1898. u godini u kojoj je „Societe Centrale Canine“ priznao francuskog buldoga kao rasu, a već 1887. izložen je prvi pas. Standard je 1931/32. i 1948. izmenjen i 1986. od H.F. Reant- a i R. Triqueta (FCI izdanje 1987.) prerađen. On je još jednom 1994. od strane Comite du Club du Buldogue Francais uz saradnju sa R. Triquetom, nov sastavljen.
Opšti izgled: Tipičana molos malog formata. Uprkos maloj veličini snažan, u svakom pogledu kratak i prodoran pas, kratke dlake, kratkog lica sa tupim nosem, uspravnih ušiju i prirodno kratkog repa. Mora odavati utisak živahnog, uravnoteženog, veoma mišićavog psa, kompaktne građe i solidne građe kostiju.
Narav: Druželjubiv, radostan, razigran, sportski živahan pas. Naročito pun ljubavi u okruženju svog vlasnika i sa decom.
Glava: Mora biti veoma snažna, široka i kvadratična. Koža koja je pokriva čini približno simetrične nabore i bore. glava buldoga je prepoznatljiva po uvučenoj gornjoj vilici i nosnoj regi- ji. Lobanja je široka na uštrb dužine.
Gornji deo glave: Lobanja široka, gotovo ravna, sa jako zaobljenim čelom. Istureni nadočni lukovi razdvojeni su posebno razvijenom međuočnom brazdom, koja se ne sme produžavati na
čelo. Slabo razvijena potiljna kvrga.
Stop: Veoma jako izražen.
Lični deo: Nosno ogledalo široko, veoma kratko, podignuto. Nozdrve simetrične i dobro otvorene, koso unazad usmerene. Nagnutost nozdrva i uzdignut nos, ipak moraju omogućavati normalno disanje kroz nos.
Nosnik: Veoma kratak, širok. Na njemu su koncentrični, simetrični nabori koji se na gornjoj usni produžavaju nadole. (Nosnik je dug 1/6 ukupne dužine glave).
Vilice: Široke, kvadratične, snažne. Donja vilica pruža se u blagom luku i završava ispred gornje vilice. Pri zatvorenoj njušci predgriz je ublažen savijenom donjom vilicom. ovo savijeno pružanje donje vilice potrebno je da bi se ublažio i jači predgriz.
Zubi: Ni u kom slučaju sekutići donje vilice ne smeju biti iza sekutića gornje vilice. Donji zubni luk je zaobljen. Vilice ne smeju biti postrano razvučene (pomerene) ili uvrnute. Rastojanje između sekutićnih lukova ne treba da je tačno utvrđeno. od osnovnog značaja je da su gornja i donja vili- ca tako postavljene, da su zubi potpuno prekriveni.
Usne: Debele, nešto mlitavije i crne. Gornja usna susreće se sa donjom na sredini i potpuno pokri- vaju zube koji nikada ne smeju biti vidljivi. Gornja usna je u profilu padajuća i zaobljena. Jezik ne sme biti vidljiv.
Obrazi: Dobro razvijeni mišići obraza, ipak nisu ispupčeni.
Oči: Živahan pogled, duboko postavljene oči, prilično daleko od nosnog ogledala, a pre svega udaljene od ušiju. Tamne boje, prilično velike, lepo okrugle, blago buljave i bez bilo kakvog traga belog (beo očni kapak), kada pas gleda napred. Rub kapaka mora biti crn.
Uši: Srednje velike, široke u korenu i na vrhu zaobljene.Usađene visoko, ipak ne preblizu jedno drugog.Uspravno nošene. Ušna školjka otvorena ka napred. Koža mora biti tanka i na pipanje mekana.
Vrat: Kratak, blago zaobljen, bez podgušnjaka.
Telo
Gornja linija: Kontinuirano se penje do slabinskog dela, a tada se naglo spušta ka repu. Uzrok ovog veoma traženog oblika su kratke slabine.
Leđa: Široka i mišićava. Slabine: Kratke i široke. Sapi: Kose
Grudi: Valjkaste i veoma duboke. Snažno zaobljena, bačvasta rebra.
Predgrudi: Daleko isturene.
Stomak i bokovi: Prikupljeni, ipak ne hrtasti.
Rep: Kratak, nisko usađen, priležući na zadnjicu. Debeo u korenu. Čvorast ili zalomljen. Sužava se ka vrhu. Naročito u kretanju mora ostati ispod horizontale. Dozvoljen ali nepoželjan je rep rel- ativno dug, ali ne duži od skočnog zgloba i sužavajući zalomljen rep.
Prednje noge: Ravne i vertikalne, bez obzira da li se gledaju sa strane ili od napred.
Plećka i nadlaktica: Kratka, debela, isturena, čvrsta muskulatura. Nadlaktica mora biti kratka. laktovi bezuslovno moraju prilegati uz telo.
Podlaktica: Kratka, dobro omeđena, ravna i mišićava. Šaplje i došaplje: Snažna i kratka.
Šape: Okrugle, male, mačije. Dobar kontakt sa zemljom, blago izvijene. Prsti su veoma kompak- tni, nokti kratki, debeli i dobro omeđani. Jastučići su oštri, debeli i crni. Kod tigrastih pasa, nokti moraju biti crni. Kod boje „caille“ (riđe tigrasti sa srednjom belom tačkavošću – prepeličasta boja) i „fauve“ (riđi psi sa srednjom ili preovlađujućom belom šarenošću) tamni nokti su u prednosti, ali svetli nokti nisu za kažnjavanje.
Zadnje noge: Snažne i mišićave. Nešto su duže od prednjih i zbog toga je zadnji deo uzdignutiji. Bez obzira da li se gledaju sa strane ili od pozadi ravne i vertikalne.
Butina: Mišićava, čvrsta, ne suviše zaobljena.
Skočni zglob: Ravno nisko postavljen, ne prejako uglovan, pre svega ne previše strm.
Došaplje: Snažno i kratko. Buldog od rođenja ne sme da ima zaperke.
Šape: Veoma kompaknte.
Kretanje: Slobodan iskorak. Noge se pokreću paralelno sa srednjom ravni tela.
Dlaka: Lepa, gusta, sjajna i meka kratka dlaka.
Boja: Ravnomerna riđa, tigrasta ili ne, ili sa ograničenim šarama. Tigrasta ili netigrasta riđa sa srednjom ili preovlađujućom šarom. Dozvoljeni su svi prelivi boja, od crvene do bele kafe.
Potpuno beli psi pridodaju se psima koji su tigrasto riđi sa preovlađujućom belom šarom. Kada pas ima veoma tamnu nosnu pečurku i tamne oči sa tamnim trepavicama, kod posebno lepih primeraka izuzetno se može tolerisati izvesna depigmentacija u licu.
Veličina/masa: Ne sme biti lakši od 8 kg, ni teži od 14 kg. Kod buldoga dobrog stava veličina stoji u srazmeri sa masom.
Greške: Svako odstupanje od gore navedenog smatra se manom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti. Uzan ili „stopljen“ nos, hroničan hrkač. Nepotpuno zatvaranje usana. Svetle oči. Podgušnjak. Labavi laktovi. Strm ili ka napred postavljen skočni zglob. Visoko nošen rep, predug ili nenormalno kratak rep. Istačkan dlačni pokrivač. Preduga dlaka. Depigmentisane usne. Nekorektno kretanje.
Teške greške: Pri zatvorenoj njušci vidljivi sekutići. Pri zatvorenoj njušci vidljiv jezik. Brzo kre- tanje prednjih nogu. Depigmentisana mesta na licu, sa izuzetkom „caille“ i „fauve“ pasa.
Diskvalifikacije: Različita boja očiju. Nosna pečurka druge boje osim crne. Prosečen nos. Makazasto zubalo. pri zatvorenoj njušci stalno vidljivi očnjaci. Uši koje nisu uspravno nošene. Kupirane uši, rep ili zaperci. Zaperci na zadnjim nogama. Boja „crna sa paležom“, mišije siva,
„braon“. Bezrepost.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.