Upotreba: Transilvanijski (Erdeljski) gonič odlikuje se velikom oštrinom prema grabežljivcima. On lovi odlično i izdržljivo. Na tragu daje jasan glas. Ako je divljač odstreljena on je oblajava. Uzgojen je u dva različita varijeteta: veliki transilvanijski gonič i mali transilvanijski gonič. Oni se ne razlikuju samo u veličini, već i u boji dlake i kvalitetu dlake. Veliki transilvanijski gonič je
često crne boje. Njegova dlaka je duža i gušća. Upotrebljava se sa uspehom za lov visoke divljači (divlje svinje, jelen, ris). Mali transilvanijski gonič je crveno braon boje. Sa njima se love lisice i zečevi.
Opšti izgled: Reč je o srednje velikom goniču. Oblik glave, položaj vrata, snažne noge i držanje repa pripadaju karakterističnim osobinama ove centralnoevropske rase goniča.
Narav: On je prijateljski, hrabar, žilav i raspolaže odličnim smislom za trag. On je manje zahtevan i lak za obuku. Vlasniku je veoma privržen i brani ga u slučaju potrebe.
Glava: Izgleda kao klasična glava goniča, pre je duga ali nikada špicasta. Koža je ravna.
Lobanja: Blago konveksna. Nadočni lukovi su slabo razvijeni.
Stop: Samo slabo naglašen.
Nosno ogledalo: Nozdrve su velike.
Njuška: Prednja ivica njuške nije jako zaobljena. Nosnik je ravan.
Usne: Istinski suve. Pokrivaju zube.
Zubi: Snažni i dobro razvijeni. Sekutići pokazuju makazast zagriz.
Oči: Tamnobraon, srednje velike, ovalne i blago kose. Kapci su dobro priležući.
Uši: Usađene srednje visoko, neuvijeno padaju, proširuju se na sredini i sužavaju se ka zaobljenom vrhu. Povučene napred pokrivaju oči, ali ne protežu se dalje od njih.
Vrat: Usađen srednje visoko. Mišićav je i srednje dug. U donjem delu nosi naboranu kožu. Toleriše se blag podgušnjak.
Telo: Blago duguljasto, gotovo kvadratično.
Greben: Naglašen.
Leđa: Ravna.
Sapi: Nisu previše mišićave. Blago padajuće.
Grudi: Grudni koš je dug, širok i nije predubok. Grudna kost nije napred istaknuta.
Stomak: Samo malo prikupljen.
Rep: Usađen nisko. U mirovanju opušten, pri čemu je poslednja trećina zavijena nagore. Dopire 1-2 cm ispod petne kvrge. U lovu rep je zavijen iznad leđa. Ne kupira se.
Prednje noge: Prednje noge su prilično ravne i podupiru telo kao stubovi. Stoje srednje međusob- no udaljene.
Šape: Okrugle, sa međusobno usko naležućim prstima. Jastučići su veliki, široki i elastični. Nokti su snažni i crne boje.
Zadnje noge: Zadnje noge stoje koso.
Butina: Mišićava.
Potkolenica: Manje mišićava.
Skočni zglob: Dubok, visok od zemlje.
Šape: Okrugle, prsti međusobno usko naležu. Veliki jastučići. Snažni nokti.
Kretanje: Korak nije preterano brz. U galopu je pas neobično izdržljiv.
Koža: Jako pigmentisana. Vidljive sluzokože su crne.
Dlaka: Veliki erdeljski gonič: Sjajna, duža, gušća, jače priležuća i oštrija nego kod malog erdeljskog goniča, sa podlakom.
Boja: Osnovna boja ovog varijeteta je crna. Često se nalazi bela oznaka na grudima, šapama i na vrhu repa. Crvene oznake („palež“) može biti na nadočnim lukovima, na njušci i na gornjim delovima nogu ali i dalje ispod može biti prisutan.
Dlaka: – Mali erdeljski gonič: Kratka, jaka, ravna, dobro prileže.
Boja: Osnovna boja ovog varijeteta je crveno-braon, koja na stomaku i na nogama postepeno postaje bleđa. Na čelu, grudima, šapama i vrhu repa može biti mala bela oznaka. Glava je često karbonizirana. Nosno ogledalo je često tamno-crveno braon.
Veličina: Veliki erdeljski gonič -55-65 cm, a mali erdeljski gonič 45-50 cm.
Masa: 30-35 kg.
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
