Zemlja porekla: Velika Britanija
Kratak istorijat: Naziv buldog je po prvi put zabeležen godine 1630., mada se i ranije spomin- jala jedna slična rasa pod imenom bandog – što danas označava rasu borbenog psa. Prvobitno korišćen kao mamac za bikove, buldog se takođe istakao i u borbama pasa, ali nakon 1835. počeo je da poprima rasne karakteristike koje su nam danas poznate – kraća njuška, zdepastije telo. Godine 1860. počeo je da se pojavljuje na izložbama i tokom narednih godina je pretrpeo ogromne promene u izgledu. Simpatično “ružan” pas borbenog izraza, sušta suprotnost porodičnom životu punom ljubavi i topline. Jedna od najstarijih domaćih rasa, poznata kao britanski nacionalni pas kojeg širom sveta ljudi povezuju sa odlučnošću koje imaju Britanci i slavni Džon Bul.
Opšti izgled: Pas ravne dlake, dežmekast, dobro spušten, širok, snažan, zbijen. Glava masivna, dosta snažna u odnosu na veličinu psa. Nijedna osobina ne treba da bude istaknuta u odnosu na druge, tako da uništi opšti sklad ili da psu izobličen izgled ili da ometa kretanje. Lični deo glave je kratak, njuška široka, zatupasta i povijena nagore. Sklon ka respiratornim poremećajima. Telo kratko, vrlo zbijeno pokazuje tendenciju da se goji; noge jake, veoma mišićave, atletski građene. Zadnja noga je duga i jaka, ali, po snazi nešto slabija u poređenju sa kosturom prednje. Ženka nije tako upečatljiva ni tako razvijena kao mužjak.
Karakteristike: Ostavlja utisak odlučnosti, snage i energičnosti.
Temperament: Živahan, odvažan, odan, dostojan poverenja, hrabar, strašnog izgleda, ali obdaren nežnom prirodom.
Glava: Gledano sa strane, glava deluje veoma visoko postavljena i od zadnjeg dela do vrha nosne pečurke je umereno kratka. Čeoni deo je ravan sa kožom na njemu i oko glave koja je blago opuštena i fino naborana ali ne preterano, lični deo nije time izražen i ne prekriva ga previše. Lični deo je relativno kratak, od prednjeg dela obraza do nosne pečurke, na njemu koža može da bude blago naborana.
Razdaljina između untrašnjeg ugla oka do najudaljenije tačke nosne pečurke ne treba da bude manja od razdaljine od vrha nosne pečurke do ivice donje usne.
Snažna lobanja čiji obim (meren između ušiju) treba da je približno jednak visini grebena. Obrazi su veoma zaobljeni i prostiru se, sa strane, do očiju
Njuška: Kratka, široka, prćasta i duboka je od ugla oka do žvala. Ako je preko nosne pečurke prisutan nabor, bilo potpun ili isprekidan, ne sme nikako da štetno utiče na nosnu pečurku ili da zaklanja vid.
Uski nosni otvori i veliki nabori preko nosne pečurke nisu prihvatljivi i strogo se kažnjavaju. Nosna pečurka i nozdrve su velike, široke i crne boje – nikada nisu boje jetre, crvene ili braon. Vrh nosne pečurke je nabijen između očiju.
Nozdrve su velike i široke i predstavljaju, između sebe, pravu uspravnu liniju, vrlo definisanu. Žvale su debele, široke, opuštene i vrlo spuštene, potpuno prekrivaju donju vilicu sa strana, ali ne i od napred. Spajaju se sa donjom vilicom od napred i potpuno prekrivaju zube.Vilice su široke, masivne i kvadratične. Donja vilica je znatno isturena ispred gornje i povija se na gore. Od napred, različite crte lica treba da budu jednako uravnotežene sa svake strane sa zamišljenom srednjom linijom.
Oči: Gledane od napred usađene su nisko u lobanju, vrlo su udajene od ušiju. Oči i stop su u istoj liniji normalnoj na čeonu brazdu. Vrlo su razmaknute, ali su njihovi spoljni uglovi u unutrašnjosti kontura obraza. Okruglog su oblika, umerene veličine, ni zbijene, ni ispupčene; vrlo su tamne – skoro crne – ne dopuštaju nam da vidimo beonjače (neprovidne rožnjače) kada pas gleda pravo napred.
Uši: Visoko usađene-što znači da gornji rub, gledano od napred, mora da dostigne gornju liniju lobanje, tako da su uši međusobno udaljene koliko je moguće i da su smeštene što je moguće više i dalje od očiju. Male su i tanke. Ružino uvo je pravilno, što znači da je presavijeno ka unutra u svom zadnjem delu, prednja gornja ivica se savija ka spolja i ka napred, otkrivajući unutrašnji deo spoljnjeg usnog kanala.
Vilice: široke i kvadratične: imaju po šest sekutića pravilno raspoređenih između očnjaka koji su vrlo razmaknuti. Zubi su jaki i čvrsti: nisu vidljivi kada su usta zatvorena. Od napred, donja vilica treba da se nalazi ispod gornje sa kojom je paralelna.
Vrat: Umerene dužine (pre kratak nego dug), vrlo debeo, snažan i čvrsto usađen. Njegov gornji profil je konveksan i predstavljen je opuštenom, debelom i naboranom kožom u predelu ždrela formira fanon sa svake strane, od vilica do grudi.
Prednje noge: Plećke su široke, kose i vrlo spuštene, veoma snažne i mišićave i deluju kao da su pridodate telu. Grudni koš je širok, okrugao i vrlo dubok od vrha plećki do grudne kosti gde se pri- paja grudima. Vrlo je spušten između prednjih nogu. Njegov prečnik je važan. Okrugao je iza prednjih nogu i nije ravan sa strana, rebra su veoma povijena. Prednje noge su vrlo snažne i čvrste, veoma razvijene, vrlo razmaknute, debele, mišićave i prave: predstavljaju povijenu konturu, ali kosti su snažne i prave i nisu zaobljene ili krive. Prednje noge su kratke u odnosu na zadnje ali ne u meri da pokazuju duga leđa ili da ometaju aktivnosti psa ili ga čine nemoćnim. Laktovi su niski i vrlo odvojeni od rebara. Došaplja su kratka, prava i jaka.
Telo: Grudni koš širok, zaobljen sa strana, ispupčen i vrlo spušten. Leđa kratka i jaka, široka između plećki i relativno uža do krsta. Leđa su strma baš iza grebena (njihov najniži deo) gde se kičma penje do krsta (čiji je vrh viši od grebena), zatim se iznova naglo zaobljavaju do repa formirajući luk (tzv. šaranasta leđa) što je karakteristika rase. Rebra su kao obruč ka prednjem delu grudnog koša. Stomak je uzdignut i nije pribran.
Zadnje noge: Snažne i mišićave, proporcionalno duže od prednjih kako bi uzdigle krsta. Skočni zglobovi su blago zaobljeni, vrlo spušteni. Noga duga i mišićava od krsta do skočnog zgloba. U svom donjem delu je kratka, prava i snažna. Kolena su okrugla i blago udaljena od tela. Skočni zglobovi su, prema tome, približeni i zadnje šape su okrenute u polje.
Šape: Prednje su prave i okrenute vrlo blago upolje, srednje su veličine i umereno su oble. Zadnje šape su oble i zbijene. Prsti zbijeni i debeli, vrlo razmaknuti, ispupčavaju zglobove koji su visoki. Rep: Usađen nisko, počinje da strči, najpre pravo, zatim se uvija na dole. Okrugao, ravan i bez resa ili je oštre dlake. Umerene dužine, radije kratak nego dug, debeo u osnovi, sužava se naglo do tankog vrha. Nošen je nisko, bez uvijanja na gore. Nikada nije nošen iznad leđa.
Kretanje: Korak je delimično težak i usiljen, pas izgleda kao da hoda brzim, malim korakom na vrhovima šapa, zadnje šape se ne podižu visoko i deluju kao da su sravnjene sa zemljom. Kada je pas kratak, jedna ili druga plećka je dosta napred.
Dlaka: Tanka, kratka, gusta i ravna. Nije oštra usled toga što je kratka i gusta (dlaka nije kao „čelična žica“).
Boja: Jednobojna ili „garava“ (tj. jednobojna sa crnom maskom ili njuškom). Ne postoje druge boje osim jednobojnih (koje treba da su sjajne i čiste): crvena, u svojim različitim nijansama, riđa, bledoriđa itd. smesa crne i ne previše tamnocrvene, bela i šarena (bela sa bilo kakvim gore nave- denim bojama). Boja jetre, crna i boja plamena su apsolutno za odbacivanje.
Masa: 25 kg za mužjake i 23kg za ženke.
Mane: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti kao i stanja koja utiču na zdravstveno stanje psa.
Agresivni psi, psi koji pokazuju respiratorne poremećaje.
N.B.: Mužjaci mora da imaju dva normalno razvijena testisa potpuno spuštena u skrotum.