logo kinoloski savez

BRISELSKI GRIFON

Naziv rase: BRISELSKI GRIFON
Originalni naziv rase:GRIFFON BRUXELLOIS
Br. Standarda: 80
Klasifikacija FCI: GRUPA IX - PSI ZA PRATNJU I RAZONODU

Zemlja porekla: Belgija.

Kratak istorijat: Sve tri rase (briselski grifon, belgijski grifon i mali brabanson) potiču od malog psa oštre dlake zvanog „Smousje“, koji je vekovima boravio u oblasti Brisela.
U XIX veku, ukrštajući rase king Čarlsa španijela i mopsa dovelo je do toga da ova rasa dobije kratko crno krzno „popravivši“ ono što joj je nedostajalo. Ovi mali psi su stalno na oprezu i uzga- jani su da čuvaju kočije i da teraju glodare iz štala.
Godine 1883., prvi briselski grifon je registrovan u LOSH-u (knjiga uzgoja Belgijskok kinološkog saveza). Registrovani su kao Topsi (L.O.S.H. br. 163) i Foksin (L.O.S.H. br. 164). Do 1900. godine, postali su veoma popularni zajedno sa drugim rasama, zahvaljujući interesovanju belgi- jske kraljice Meri-Henrijete. Mnogi primerci ove rase su izvoženi u inostranstvo što je pomoglo tome da se njihova popularnost raširi.
Opšti izgled: Mali pas pratilac; pametan, skladno građen, stalno na oprezu, ponosnog držanja, zdrav, praktično kvadrataste građe; kvalitetnih kostiju, u isto vreme elegantnih pokreta i konstitu- cije; privlači pažnju svojim gotovo ljudskim izrazom. Dva grifona su oštre dlake i međusobno se razlikuju po boji, dok je mali brabanson kratkodlaki pas.
Važne proporcije: Dužina tela, od ramenog zgloba do sednih kvrga treba da je što više jednaka visini u grebenu.
Temperament: Skladno građen mali pas, uvek na oprezu, ponosnog držanja, vezan za svog gazdu. Nije plašljiv niti agresivan.
Glava: Glava je najbitnija karakteristika ove rase a i time najupadljiviji deo tela. Glava je prilično velika u poređenju sa telom i ima gotovo ljudski izraz. Kod grifona dlaka je oštra, podignuta i razbarušena; duža je iznad očiju, na čeonom delu, obrazima i bradi, i tako formira ukrase na glavi. Lobanjski deo:
Širok i okruglast. Čeoni deo je dobro zaobljen.
Stop: Jako izražen.
Lični deo
Nosna pečurka: Crna. Nosna pečurka je postavljena na istom nivou kao i oči. Koža nosne pečurke je široka sa dobro otvorenim nosnim otvorima. Vrh nosne pečurke je pognut unazad tako da gledano iz profila i brada i nosna pečurka i čeoni deo su u istoj ravni.
Njuška: Čeoni deo uključujući i nosnu pečurku je veoma kratak: ne sme da bude duži od 1,5 cm. Za malog brabansona, pravilni čeoni deo izgleda duže jer nema dlake koja ga krasi. Čeoni deo koji nije podignut odaje tužan izraz psa, kao i nosna pečurka čija gornja linija leži ispod linije donjeg dela očiju što i to se smatra ozbiljnom greškom.
Usne: Crne. Gornja i donja usna su u bliskom kontaktu i prisno prijanjaju uz vilice. Gornja usna ne preklapa donju niti visi. Ako je previše opuštena remeti željeni izraz psa.

Zubalo: Donja vilica je nakrivljena nagore, široka je, nije klinasta ni duža od gornje; ova rasa ima predgrizajući zagriz. Sekutići vilica treba da su pravilno postavljeni i u ravni, tako da gornji i donji budu paralelni.
Usta se lepo zatvaraju, tada ne treba da se vide ni zubi ni jezik. Širina i izbačenost brade je vrlo važna. Treba da se obrati posebna pažnja da neki sekutić ne nedostaje.
Oči: Dobro razdvojene, velike, okruglaste, nikako buljave. Braon, što tamnije to bolje. Oko bi tre- balo da je svuda crno i poželjno je da se beonjače ne vide. Male oči ovalnog oblika ili svetle oči se smatraju greškom.
Uši: Male, visoko postavljene sa dovoljno prostora između njih. Nekupirane uši se nose u polu- stojećem položaju i padaju unapred. Uši koje su prevelike nisu poželjne, kao ni uši koje vise na stranama glave. Kupirane uši su zašiljene i stojeće. Podjednako se prihvataju kupirane i nekupi- rane uši.
Vrat: Umerene dužine; savršeno se nastavlja iz grebena.
Telo: Dužina tela je praktično jednaka visini u grebenu. Opšte posmatrano, to je mali snažan pas četvrtaste građe.
Greben: Blago primetan.
Leđa: Ravna, kratka, snažna.
Slabine: Kratke i mišićave, vrlo blago povijene.
Sapi: Široke i ravne ili vrlo blago ukošene.
Grudi: Široke, dobro spuštene do laktova. Grudna kost je dobro izražena, što gledano iz profila odaje utisak izbačenijih grudi. Rebra su pravilno povijena, nisu bačvasta niti previše ravna.
Donja linija: Stomak je blago uvučen; bokovi su lepo vidljivi.
Rep: Usađen i nošen prilično visoko. Kupiran rep se potkraćuje za 2/3 ukupne dužine. Nekupiran rep je nošen izdignuto čiji je vrh uperen ka leđima, ali se ne savija i ne dodiruje leđa. Prirodno kratak, deformisan ili zarolan rep se smatra ozbiljnom greškom.
Noge
Prednje noge:
Opšti izgled: Prednje noge su paralelne i jakih kostiju, postavljene dovoljno razmaknuto jedna od druge.
Lopatice: Normalne uglovanosti.
Laktovi: Priljubljeni uz telo.
Zglobovi: Snažni.
Šape: Male, okruglaste, nisu ni izbačene ni okrenute ka unutra. Međusobno dobro pripijeni prsti; spojeni prsti su nepoželjni. Debeli jastučići i što je moguće tamniji. Poželjno je da su nokti crni, što je moguće tamniji.
Zadnje noge:
Opšti izgled: Jakih kostiju, potpuno paralelne, pod uglom skladnim u odnosu na prednje noge.
Kolena: Pravilnih uglova.
Skočni zglobovi: Pravilno spušteni, nisu previše blizu ni previše otvoreni.
Zadnje šape: Poput prednjih šapa. Zaperci nisu poželjni.
Kretanje: Snažno, paralelno kretanje nogu sa dobrim postiskom zadnjih nogu. Visok iskorak prednjih nogu i trom hod se smatraju greškom.
Dlaka:
Kvalitet dlake: Briselski grifon i belgijski grifon su psi oštre dlake sa podlakom. Dlaka je prirod- no oštra, blago talasasta, nikako kovrdžava i trimuje se. Dlaka treba da bude dovoljno dugačka kako bi njena struktura bila primetna. Dlaka koja je predugačka remeti konture psa i nije poželj- na. Svilenkasta i vunasta dlaka se smatra ozbiljnom greškom. Mali brabanson je kratke dlake. Njegova dlaka je oštra, prava i sjajna, dužine ne veće od 2cm.
Ukrasna dlaka glave: Dlaka glave kod grifona (brada i brkovi) raste ispod ose nosne pečurke i očiju i nastavlja se od jednog uha do drugog, prekrivajući njušku i obraze gustom dlakom koja je duža nego na ostatku tela. Iznad očiju, dlaka mora da bude duža nego na ostatku lobanjskog dela formirajući obrve.
Boja:
Briselski grifon: Riđa, riđkasta; nešto crne dlake je dozvoljeno ako je u pitanju ukrasna dlaka glave.
Belgijski grifon: Crna, crna i svetlo smeđa. Svetlo smeđe oznake teba da budu jasne i iste boje. Nalaze se na prednjim nogama, od šape do zglobova, na zadnjim nogama od šape do skočnih zglobova. Protežu se i unutrašnjim stranama nogu.
Takođe ih ima i na grudima, obrazima, bradi, iznad očiju, unutar ušiju, ispod repa i oko analnog otvora. Crna može da se pomeša sa riđe i braon bojom, to je dopušteno mada preferira se čista crna ili crna sa svetlo smeđim oznakama.
Mali brabanson: Iste boje se prihvataju kao i kod oba grifona. Ima tamnu masku. Sede ili bele dlake na maski se ne smatraju greškama.
Kod sve tri rase, nekoliko belih dlaka na grudima se toleriše ali nije poželjno.
Težina:
Od 3,5 do 6 kg.
Mane: Sva odstupanja od navedenih tačaka treba smatrati manama, a ozbiljnost sa kojom se te mane uzimaju u obzir treba da bude proporcionalna njihovom stepenu i njihovom uticaju na zdravlje i dobrobit psa.
Diskvalifikujuće mane:
Temperament: agresivan ili preterano povučen pas
Nosna pečurka koja nije pigmentisana ili nije crne boje
Jezik vidljiv, iako su usta zatvorena
Kriva donja vilica
Izbačenija gornja od donje vilice
Boje koje nisu navedene ovim standardom, siva, plava i svetlo smeđa, braon i svetlo smeđa, tamno braon
Bele oznake
Svi psi koji jasno pokazuju fizičke nedostatke ili one u ponašanju diskvalifikuju se.
N.B: Kod mužjaka mora da postoje dva naizgled pravilno razvijena testisa u potpunosti spuštena u skrotum.