Kratak istorijski pregled: Ariješki ptičar potiče od starih francuskih ptičara koji su, u XIX veku, ukrštani sa ptičarima južnjačkog porekla, bele i oranž dlake, da bi postali lakši i okretniji. Njegov potpun nestanak sprečilo je nekoliko arijeških lovaca koji su nastavili da ga koriste, a 1990. jedna grupa odgajivača je odlučila da se posveti njegovom opstanku.
Upotreba: Ptičar.
Opšti izgled: Pas brakoidnog tipa. Snažne građe, energičnog izgleda, ali bez suvišne težine. Poželjniji su primerci sa suvim nogama, istaknutim mišićima i dobro definisanim linijama. Njegova bela dlaka radije ispegana bledooranž flekama ili ponekad kestenjasto prošarana, povezana sa njegovom veličinom čini ga elegantnim i otmenim.
Važne proporcije
Srednje veličine: dužina tela je nešto veća od visine grebena. Lobanja je blago duža od ličnog dela.
Ponašanje i karakter: Prilagodljiv svakoj vrsti lova, otporan, umiljat i lak za obuku.
Glava: Treba da je duga, uglasta i uska u nivou jagodičnih lukova.
Lobanjska regija
Lobanja: Blago ispupčena, čeona brazda slabo naglašena.Linije lobanje i ličnog dela blago diver- gentne ka napred. Nadočne arkade srednje istaknute. Potiljna kvrga dosta naglašena. Stop blago označen.
Predeo lica
Nosna pečurka: Ružičasta, crvenkasta (svetla boja) ili kestenjasta manje ili više bleda u odnosu na boju dlake, nikada crna.Nozdrve široke.
Lični deo: Dug i ravan, ponekad vrlo blago ispupčen. Gledano od napred, bočne strane njuške blago konvergiraju ka napred.
Usne: Dosta tanke, dobro spuštene; ugao usana prilično naboran, ali nije opušten.
Vilice: Zubni lukovi dobro prilagođeni. Makazast zagriz sekutića, toleriše se i klještast (sekutić na sekutić).
Oči: Pogled blag. Oko dobro otvoreno, blago ovalno, iskreno i inteligentno, dobro uglavljeno u očnu duplju. Iris boje tamnog ćilibara ili kestenjast u skladu sa bojom dlake.
Uši: Dosta tanke, duge, elastične, usađene u visini linije oka ili ispod nje; nisu priljubljene uz glavu; duge toliko da dozežu do korena nosne pečurke, ali bez istezanja.
Vrat: Ne mnogo dug, dosta snažan sa blagim fanonom.
Telo
Gornja linija: prvi deo, tako reći pravolinijski, spušta se od grebena do 11. kičmenog pršljena, drugi, blago ispupčen, spaja se sa sapima.
Greben: dobro označen, ali ne i izbačen.
Leđa: blago duga, mišićava, vrlo čvrsta i ravna.
Krsta: blago ispupčena.
Sapi: blago iskošene u odnosu na gornju liniju tela.
Grudni koš: širok, dubok i dobro spušten do nivoa laktova. Rebra zaobljena, ali ne preterano.
Donja linija: blago kosa, blago se uzdiže u predelu stomaka.
Rep: usađen u produžetku linije sapi. Snažan u korenu, postepeno se sužava. Skraćuje se, uopšteno, na 4/10, ali je dozvoljen i dug rep. Ne treba da se uzdiže više od gornje linije tela.
Noge
Prednje noge: Prave, jakih kostiju, široke i mišićave.
Lopatica: jaka, mišićava i osrednje iskošena. Nadlaktica: jaka, vrlo mišićava, prileže uz grudni koš. Lakat: u nivou grudne kosti.
Podlaktica: čvrsta, vrlo uspravna.
Došaplje: gledano sa strane, vrlo blago nagnuto.
Šape: zbijene i dobro povijene,ukupno kompaktne, skoro okrugle. Nokti jaki, jastučići mesnati.
Zadnje noge: Vrlo uspravne.
Butina: vrlo mišićava, dobro spuštena. Koleno: paralelno sa središnjom ravni tela. Potkolenica: snažna.
Skočni zglob: dobro zaobljen.
Došaplje: dosta kratko, skoro vertikalno.
Šape: kao kod prednjih nogu.
Kretanje: Istrajan i aktivan kas, povremeno prekidan galopom. Vrlo gipko, lakih hodova.
Koža: Srednje debela, tanja na glavi, dovoljno čvrsta. Eksterne sluzokože treba da su boje koja odgovara boji dlake; nikada sa crnim pegama.
Dlačni pokrivač
Dlaka: gusta, sjajna, kratka, tanja i kraća na glavi i ušima.
Boja: riđe-bledooranž ili ponekad kestenjasta, intenzivno prošarana belim pegama ili šarama. Pojedini psi su čak belo pegavo/šareni.
Visina: Mužjaci od 60-67 cm, ženke od 56-65 cm.
Mane: Svako odstupanje od gore navedenih tačaka smatra se greškom čije ocenjivanje stoji u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Eliminacione mane
Obavezno nadgledanje legala redukuje ovu rasu,a cilj stroge selekcije je da se izbegne reproduk- cija primeraka van tipa i primeraka sa ozbiljnim manama.
1) Potpuna atipičnost.
2) „Dupli“ nos (nosna pečurka čiji su otvori odvojeni dubokom brazdom); nosna pečurka čija boja nije u skladu sa standardom; crna nosna pečurka.
3) Predgriz ili podgriz.
4) Boja očiju: preterano svetla, šarene oči; entropija ili ektropija, kao i svaki tragovi hiruških inter- vencija preduzetih u cilju korigovanja ovih mana.
5) Preterano oskudni očni kapci.
6) Crni nokti. Prisustvo zaperaka.
7) Prednje noge: poteškoće jasno naglašene u kretanju.
8) Boja van standarda.
9) Visina koja prelazi ograničenja data standardom, sa tolerancijom od ±1 cm
10) Ozbiljne morfološke anomalije; invalidne mane.
11) Agresivan, ujedljiv ili plašljiv pas.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.