Upotreba: Prvobitno pravi pastirski pas korišćen na otvorenom i za težak rad na okupljanju,
čuvanju u teranju stoke. Čak i danas, uz minimalnu obuku i maksimalnu efikasnost, to je dobar radni pas za sve namene posebno za čuvanje stoke i imanja.
Kratak istorijat rase: U belgijskim Ardenima ovaj pas se oduvek nazivao stočarskim psom i nje- gova selekcija je izvršena radi njegovih sposobnosti. On dobija svoje ime po praksi čuvanja i ter- anja stoke u ovom regionu, za šta je zaslužnija njegova aktivnost neko njegov fizički izgled. Oštra klima, težak specifičan rad, težak teren i siromaštvo ove oblasti su uticali na formiranje ovog tipa. Samo najizdržljiviji i najsposobniji psi iz ove namerno ograničavane populacije su zadržavani za teranje stada koja su se obično sastojala od mlečnih krava i ovaca, ali i od svinja i konja u 19. veku. Od 19. veka oni se koriste za lov na jelene i divlje veprove da bi zatim tokom dva Svetska rata postali psi koje su koristile zverokradice.
Pred kraj 19. veka psi koje su koristili goniči stoke izgledali su isto kao ovčari sa oštrim krznom, ali bili su snažniji, veći i oštriji. Na belgijskim izložbama su kategorije postale otvorene za pse goniče stoke radi eksperimenta i pokušaja da se ustanove sličnosti ovog tipa.
Na dan 27. aprila 1903, na izložbi pasa u Liježu, Profesor Reul je otkrio Toma, koji je bio prvi primer idealnog psa goniča stoke (u to vreme nije izneto više detalja).
Godine 1913. osnovano je „Društvo iz Liježa za unapređenje pasa goniča stoke iz provincije Lijež i iz Ardena“ i ono je sastavilo predloženi standard. Definitivan tekst je usvojen u Belgiji 1923. godine i FCI ga je objavila 16. juna 1963.
Nestanak mnogih farmi u Ardenima uz smanjenje broja stada mlečnih krava značajno je umanji- lo broj radnih pasa.
Oko 1985. godine, prikupljanje kolostruma od mle?nih krava dovelo je do toga da kinofili otkriju nekoliko Ardenskih govedara koji su opstali koji su bili manje ili više karakteristični za ovu rasu. Oko 1990. neki odgajivači su počeli da proizvode pse koji su bolje odgovarali tipu koji je defin- isan standardom a oni su počeli od ovih uzgajivačkih loza u Ardenima. Čudno je da je nekolicina goniča stoke i pastira na severu zemlje bila oduševljena načinom na koji su ovi psi gonili stoku i oni su započeli program njihovog uzgoja od loze koja je tamo preneta oko 1930. To je bio pro- gram uzgoja koji je bio neznatno van pravila ali sproveden sa pažljivo i pouzdano. Ova uzgaji- vačka loza je otkrivena tek 1996. godine od stane zvaničnih kinologa.
Opšti izgled: To je izdržljiv, snažan pas srednje veličine što doprinosi njegovoj eleganciji. On je kratak i zdepast sa težom građom kostiju nego što njegova veličina iziskuje i sa moćnom glavom. Atributi kratak, kompaktan i mišićav ga na najbolji način opisuju. Njegova oštro, čupavo krzno (osim na glavi gde je kraće i ravno), njegovi brkovi i mala brada daju mu strog izgled. Ardenskog govedara treba ocenjivati u njegovom prirodnom stanju, bez fizičkog kontakta sa trenerom i bez nameštanja.
Važne proporcije:
– Dužina od ramenog zgloba do sedne kvrge je približno podjednaka kao visina grebena.
– Dubina grudnog koša iznosi oko polovine visine grebena.
– Glava je relativno kratka a njuška je kraća od lobanje. Lobanjski deo je nešto nešto duži od negove širine.
Ponašanja/temperament: Ardenski govedar je pas koji pokazuje veliku izdržljivost i energiju.
On je veseo, radoznao, agilan i društven a njegova najvažnija karakteristika je prilagodljivost, tako da se dobro oseća u svim situacijama. On je tvrdoglav i izuzetno hrabar kad je u pitanju odbrana ljudi, njegovog vlasnika i njegove teritorije.
Glava: Snažna, prilično kratka.
Lobanjski deo: Široka i pljosnata, sa gornjom linijom koja je paralelna u odnosu na njušku. Čeoni
žljeb i potiljačna kvrga su praktično nevidljivi. Očne lukove naglašavaju kosmate obrve. Jagodične kosti nisu ni suviše istaknute ni suviše lučne.
Stop: Izražen, ali ne preterano.
Lični deo:
Nos: Širok, uvek crn.
Njuška: Široka, puna i dobro popunjena ispod očiju, jasno kraća od lobanje. Na njoj raste usprav- na dlaka koja pokriva unutrašnji ugao oka. Bočne strane njuške i obraza formiraju kontinuiranu liniju.
Usne: Tanke, dobro naležu, uvek sa crnim ivicama. Ugao usana ne sme biti opušten. Na gornjoj i donjoj usni, donjoj vilici i bradi se nalazi dlaka duga 5-6 cm koja formira brkove i malu bradu.
Čeljusti/zubi: Čeljusti su moćne. Zubalo treba da bude kompletno kao što je propisano. Odsustvo 2 premolara (2 P1) je prihvatljivo a molari (M3) se ne uzimaju u obzir. Sekutići koji se sklapaju u makazast zagriz su pravilno raspoređeni u otvorenom luku. Klještast zagriz bez odsustva kon- takta je prihvatljiv ali nije poželjan. Usna duplja treba da bude što izraženije pigmentovana.
Obrazi: Ravni ali prilično mišićavi.
Oči: Srednje veličine, ne suviše rastavljene, blago ovalne, ni okrugle ni isturene, što tamnije. Očni kapci su oivičeni crno a treći očni kapak ne treba da bude vidljiv.
Uši: Nisu kupirane. Postavljene su visoko, trouglaste, prilično male. Kada su spuštene, vrh ne treba da dopire dalje od spoljašnjeg ugla oka. Poželjne su uspravne, ravne, špicaste uše. Ravne uši sa vrhovima koji padaju napred, ili polusavijene uši koje padaju na stranu su podjednako prih- vatljive.
Vrat: Snažan, mišićav, dobre dužine, prilično cilindričan, blago lučno savijen, nošen dovoljno visoko, bez fanona.
Telo: Snažno ali ne tromo, rebra zaobljena a ne pljosnata. Dužina od ramenog zgloba do sedne kvrge je otprilike ista kao visina grebena. Kratkih leđa i krsta.
Gornja linija tela: Horizontalna, široka, snažna i čvrsta.
Greben: Blago izražen.
Leđa: Mišićava i stabilna. Gipka ali ne izgledaju slaba.
Krsta: Kratka, široka, mišićava, transverzalno prilično pljosnata.
Sapi: Široke, blago iskošene ali poželjno je da budu horizontalne.
Grudni koš: Širok, spušta se ka laktovima, rebra dobro raširena posebno gornja trećina. Donja strana grudnog koša treba da bude donekle zaobljena transverzalno. Gledano sa prednje strane, grudni koš je prilično širok.
Donja linija tela: Blago uvučena, nikada ne visi.
Rep: Većina je kratkorepa a dobar deo pasa se rađa bez repa. Rep je debeo i visoko usađen.
Kratak rep: Prati gornju liniju.
U zemljama u kojima je kupiranje zabranjeno, rep treba ostaviti u prirodnom obliku.
Prednje noge:
Opšti izgled: Snažne kosti. Prednje noge prilično mišićave i uspravne gledano iz svih uglova i paralelne ukoliko se gledaju sa prednje strane.
Lopatica: Relativno duga i kosa sa čvrstim mišićima. Plećke i nadlaktice formiraju ugao od oko 110 stepeni.
Nadlaktice: Duge, prilično mišićave.
Laktovi: Čvrsti, nisu okrenuti ni na spoljašnju ni na unutrašnju stranu.
Podlaktice: Ravne i snažne.
Prednje šaplje (Karpus): Čvrste i jasno definisane, blizu tla. Došaplja: (Metakarpus): Snažna, kratka i veoma blago iskošena. Prednje šape:
Okrugle, prsti zbijeni, lučno savijeni, tamni, jastučići debeli i elastični, snažni tamni nokti.
Zadnje noge:
Opšti izgled: Snažne, mišićave, relativno savijene, gledano otpozadi paralelne. U stojećem položaju iz profila stopalo mora biti neposredno iza vertikalne linije zadnjice.
Bedra: Veoma mišićava sa izraženim mišićima. Potkolenica: Relativno duga, veoma mišićava. Skočni zglob: Blizu tla, širok i čvrst.
Zadnje došaplje (matatarzus): Gledano iz profila, blago iskošene. Nema petog prsta. Hod/kretanje: Udovi se pokreću paralelno i ostaju u istoj liniji sa telom i ne krive se. Brz slobo- dan hod i živahan kas su uobičajene vrste hoda. Ardenski govedar obično ne galopira, ali se momentalno može okrenuti bez obzira na brzinu i hod. Pri kasu ostaje u kontaktu sa tlom uz uobičajen hod i izvanredan odbačaj zadnjim nogama i održavanje gornje linije tela. Pas se ne sme lagano voditi. Obzirom da je u pitanju aktivan pas, ardenski govedar je retko miran. Kad ne vodi stado, zbog svoje sposobnosti teranja stada on često prati svog gospodara krećući se polukružno oko njega.
Koža:
Čvrsto prianja, bez nabora ali gipka. Ivice očnih kapaka i usana su uvek dobro pigmentirani. Dlaka: Mora omogućavati ovom psu da živi napolju i tera stada bez obzira koliko su ekstremni spoljašnji atmosferski uslovi. Pokrovna dlaka mora biti suva, oštra i razbarušena, duga oko 6 cm na celom telu, ali nešto kraća i polegla na lobanji, čak i u prisustvu obrva. Dlaka mora da formira brkove i bradicu dugu oko 5-6 cm i da prekriva unutrašnji ugao oka. Podlaktice su pokrivene nešto kraćom dlakom, blago „čupavom“, što im daje donekle valjkast oblik. Sa zadnje strane bedara se nalazi nešto duža dlaka koja formira zastavice. Spoljašnja strana ušiju je pokrivena mekom, ravnom, kratkom dlakom sa ponekim dužim pramenom. Ušni kanal je zaštićen dužom dlakom koja se meša sa dlakom na vratu što daje utisak unazad zabačene dlake na vratu. Prostor između jastučića je popunjen veoma kratkom dlakom.
Podlaka je veoma gusta bez obzira na godišnje doba a zimi je još gušća i štiti psa od ekstremnih vremenskih uslova. Ona takođe pokriva udove. Ona je otprilike za polovinu kraća od gornje dlake. Boja: Sve boje su prihvatljive osim bele a boja podlake varira i zavisnosti od nijanse gornje dlake. Bela oznaka na grudima ili vrhovima prstiju je prihvatljiva iako nije poželjna. Krzno se često sas- toji od mešavine sive, crne i crvenkaste dlake. Sivo krzno se kreće od svetlo sive do tamno sive a može biti smeđkasto, crveno ili boje slame.
Veličina i težina:
Visina na grebenu: Mužjaci: 56 do 62 cm
Ženke: 52 do 56 cm Uz toleranciju od ± 1 cm.
Težina: Mužjaci: 28-35 kg
Ženke: 22 – 28 kg
Greške: Svako odstupanje od gore navedenih stavki treba smatrati greškom, a ocenjena ozbiljnost greške treba da bude direktno srazmerna njenom stepenu.
– Opšti izgled: pretežak, previše elegantan, previsok.
– Glava: Loših proporcija, nedostatak paralelnih linija, preuska njuška, preslabo ili previše jako krzno, „rimski“ ili ispupčen nos, previše izražen ili suviše nenaglašen stop, previše zaobljena lobanja.
– Zubalo: loše postavljeni sekutići. Nedostatak jednog sekutića, jednog premolara.
– Oči: svetle, okrugle, ispupčene ili upale.
– Uši: preširoke u korenu, nisko postavljene, zaobljeni vrhovi; previše razmaknute ili previše sku- pljene u uspravnom položaju.
– Vrat: Tanak, dug, ukočen.
– Gornja linija: slaba, duga ili uska leđa i/ili slabine; ulegnuta ili ispupčena leđa.
– Grudi: nedovoljno duboke, odozdo bez poprečne zaobljenosti, preuska.
– Rep: prenisko postavljen, previsoko nošen, podvučen, zavijen ili iskrivljen u stranu.
– Kretanje: ukočeno, bez poleta, sitan korak, konjski kas sa podizanjem prednjih nogu.
– Krzno: nedovoljno oštro, polegnuto, dlaka na glavi previše kratka ili gusta, preduga dlaka na lobanji, premalo ili previše dlake na udovima, rese na dugom repu. Podlaka nedovoljno gusta, prekratka ili preduga.
– Boja: previše belih površina na grudima ili stopalima.
– Temperament: plašljiv, trom.
Diskvafikacione greške:
– Temperament: agresivan ili nervozan.
– Opšti izgled: netipičan.
– Nos, usne, obrve: nedostatak pigmenta.
– Zubalo: predgriz ili podgriz, čak i bez gubitka kontakta (obrnuti makazast), iskrivljena usta; nedostatak gornjeg poslednjeg premolara i prvog donjeg molara (1 PM4, 1 M1), jednog molara (1 M1 ili 1 M2 ali ne M3), trećeg premolara (1P3) uz još jedan zub, ili ukupno tri i više zuba koji nedostaju.
– Oči: Žute, kose, divljeg izgleda.
– Uši: Kupirane ili položene ravno uz obraze.
– Rep: uzdignut rep ili uvijen rep.
– Krzno: sva dlaka svedena na istu dužinu: dlaka duga ili vrlo kratka, ravna ili kovrđžava, vunas- ta ili svilenkasta, oskudna ili prekomerna na glavi ili tako bujna da pokriva oči ili čak oblik glave, nedostatak podlake.
– Boja: belo krzno ili bela boja na drugim mestima osim na grudima i prstima.
– Veličina: izvan granica određenih standardom.
Svaki pas koji jasno ispoljava fizičke abnormalnosti ili abnormalnosti u ponašanju će biti diskval-
ifikovan.
N.B. Mužjaci treba da imaju dva naizgled normalna testisa koji su potpuno spušteni u skrotum.