logo kinoloski savez

ITALIJANSKI GONIČ – oštrodlaki

Naziv rase: ITALIJANSKI GONIČ – oštrodlaki
Originalni naziv rase:SEGUGIO ITALIANO A PELO FORTE
Br. Standarda: 198
Klasifikacija FCI: GRUPA VI - GONIČI,TRAGAČI PO KRVI I SRODNE RASE

Upotreba: Gonič specijalista za lov zečeva i divljih svinja.
Istorijat: Poreklo italijanskih goniča gubi se u tami vremena. Psi istog tipa i iste veličine, kao što je današnji seguđo, štite sa boka statuu „Diana lovac“ u muzeju u Napulju, kao i „Diana sa lukom i strelom“ u muzeju u Vatikanu. U jednom lombardijskom groblju u provinciji Verona, pronađena su dva potpuno očuvana skeleta psa, čije su osobine identične sa modernim seguđom. U dvorocu Borso d Este (1600.) je slika na kojoj je odličan prikaz današnjeg seguđa.
Opšti izgled: Pas ukupno srednjih proporcija, čije se telo može staviti u jedan kvadrat. On je har- moničan u formatu (heterometrija = normalan odnos između veličine i različitih delova tela) i neharmoničan u profilu (aloidsmus = saglasnost između glave i telesnog profila). Njegovo telo je uravnoteženo, potpuno simetrično. Dobro razvijene suve kosti, i dobra muskulatura, bez bilo kakvog prisustva masti. Ovo ga osposobljava da sledi divljač od zore do zalaska sunca.
Proporcije: Visina od zemlje do grebena odgovara dužini tela, mereno od ramenog zgloba do sedne kvrge. Greben, koji nije preterano izražen leži nešto višlje od sapi. Dužina njuške mora dosezati polovinu dužine glave. Dubina grudi malo prevazilazi polovinu visine grebena.
Karakter: Seguđo perfektno odgovara za najteže terene i može podjednako dobro da lovi u brdi- ma, kao i u ravnici. On je veoma otporan i brz i radi sa revnošću i strašću, sam ili u čoporu. U poređenju sa kratkodlakim primercima on je razložniji, manje je zanesen, poslušan, miran i ozbil- jan pri radu. Njegov prijateljski, nežan i ponosan pogled pokazuje melanholičnog psa. Glas mu je milozvučan i prijatan.
Glava: Duguljasta. Dužina doseže 4/10 visine grebena.
Lobanja: Gledano odozgo lobanja ima formu duguljaste elipse. U profilu su gornje granične lin- ije lobanje blago divergentne prema gornjoj graničnoj liniji njuške. Profil gornjeg dela glave je blago zaobljen. Širina između jagodičnih kostiju mora biti manja od polovine dužine glave. Nadočni lukovi su slabo izraženi. Čeona brazda slabo izražena. jasna potiljna kvrga, nešto unazad postavljena, zbog toga je manje vidljiva i samo je moguće opipati, mora biti kratka.
Stop: Veoma slabo izražen. Od nosnika ka gornjem delu glava mora se blago penjati.
Nos: Veliki, isturen ispred prednje vertikale usana, hladan i vlažan, sa dobro otvorenim i pokret- nim nozdrvama. Uvek crno pigmentisan.
Njuška: Doseže polovinu dužine glave. Dubina njuške prevazilazi neznatno polovinu dužine njuške. Njena širina doseže 17% dužine glave. Gornji profil je blago konveksan. Strane njuške u svom produžetku se približavaju, ali ne u tolikoj meri, da njuška deluje špicasto. Ivica donje vil- ice celom dužinom približno je ravna. Njen prednji deo je manje razvijen. Predeo izpod očiju isklesan ali nešto manje nego što je to kod kratkodlakog goniča.
Vilice: Robustne, normalno rzvijene. Lučna zakrivljenost sekutića perfektno odgovara jedno dru- gom.
Obrazi: Nisu jako izraženi.
Zubi: Beli, pravilno uspravljeni zubi normalne veličine. Potpuno zubalo. Korektno zubalo je makazasto, a dozvoljeno je klještasto.
Oči: Velike, svetlucave, tamno oker, u polupostranoj poziciji. Unutrašnji očni ugao mora biti na istom odstojanju od prednje ivice nosnog ogledala i spoljnjeg vrha potiljne kvrge. Fascinirajući izraz, blag i ponosan pogled, melanholičan. Otvor kapaka bademast sa perfektno naležućim kapci- ma. Rub kapaka mora biti crn.
Uši: Srednje širok koren ušiju leži u visini jagodičnog luka. Uši su opuštene, trouglastog oblika, ravne na gotovo celoj dužini (66-70% dužine glave) i veoma široke. Uvo se mora završavati uskim vrhom. I pored toga što je tanka, ušna školjka celom dužinom mora biti pre ukrućena nego mlita- va. Uvrnut, veoma krut koren okreće celo uvo ka napred, bez da je naborano ili da je splasnuto, niti da je uvrnuto kao vadičep. Vrh je blago na unutra usmeren. Uvo je prekriveno srednje dugom dlakom koja je kraća i manje oštra nego dlaka na telu i pokazuje manje resice.
Vrat: Gornja strana vrata blago savijena, donja strana potpuno bez podgušnjaka.
Dužina: Dužina vrata odgovara dužini glave i doseže 4/10 visine grebena.
Oblik: Ima oblik kegle, koja je sa jasno izraženim potiljkom usađena u glavu. Takođe vrat mora imati harmoničan prelaz ka telu i povezan sa plećima. Vrat je veoma suv i lak i odaje utisak manje mišićavosti.
Telo: Dužina odgovara visini grebena.
Gornja linija: U postranom posmatranju gornja linija je ravna od grebena do sapi. U regionu slabina je malo konveksna.
Greben: Malo istaknut iznad leđne linije, uzan zbog prilično skupljenih vrhova lopatica.

Harmonično je sklopljen sa vratom.
Leđa: Leđna linija je ravna, sa dobrim mišićima. Odnos između dužine grudnog koša i dužine slabina je 3.1. Dužina slabinskog dela je nešto manja od 1/5 visine grebena. Njihova širina je nešto manja od njihove dužine, muskulatura dobro razvijena.
Sapi: Profil sapi je blago konveksan. Govori se o horizontalnim sapima, jer je njihov nagib od kvrge kuka do korena repa između 15-20 stepeni. Njihova dužina je približno 1/3 visine grebena, a širina im je 2/3 dužine. Snažno mišićave.
Grudi: Dužina im je približna polovini visine grebena. Širina im je približno 1/3 visine grebena. Dubina im mora biti približno 48% visine grebena. Bočni zidovi pokazuju samo blagu zakrivl- jenost. Ovaj rebarni luk i pored toga mora biti dobro otvoren. Grudi su srednje širine. Vrh grudne kosti mora ležati u visini ramenog zgloba.
Donja linija: Donji profil potvrđen je ravnom linijom, koja se ravnomerno podiže ka stomaku. On je suv, nikada usukan. Bokovi su vitki i normalno upušteni, nikada ispunjeni.
Rep: Usađen visoko na liniji sapi. U korenu je snažniji nego kod kratkodlakog seguđa. Odlakan je svom dužinom, ali bez resica. U mirovanju rep je opušten i sabljasto nošen. U akciji pomera se levo desno, približno u visini leđa, da dodiruje bokove, ili se ponekad kružno okreće. Rep se prikazuje kao dug, i pored toga što mu se kraj pruža samo do vrlo blizu graškaste kosti.
Prednje noge: Gledano sa strane prednje noge slede čitavom dužinom vertikalu koja počinje iz ramenog zgloba i pruža se do zemlje dodirujući vrhove prstiju, dok vertikala povučena iz lakatnog zgloba deli podlakticu i šaplje na dva približno jednaka dela (prednji je veći) i pozadi u visini polovine došaplja ponovo izlazi. Dužina prednjih nogu između zemlje i laktova odgovara prib- ližno polovini visine grebena.
Plećke: Suve, duge, veoma slobodne u pokretima. Vrhovi plećaka su međusobno veoma blizu. Ugao ka horizontali je 45-55 stepeni.
Nadlaktica: Dobro prileže uz telo, kao i plećka, opremljena je dugim, suvim mišićima. Paralelna je sa središnjom ravni tela Ugao između plećke i nadlaktice je 110 stepeni, pri nagibu plećke od 45 stepeni.
Podlaktica: Dužina joj iznosi približno 1/3 visine grebena. Stoji vertikalno. Udubljenje između tetive i kostiju, pozadi, dobro je vidljivo. Odaje utisak suvog i veoma mišićavog dela tela. Šaplje: Suvo i pokriveno tankom, finom kožom. Gledano od napred produžava vertikalnu liniju podlaktice.
Došaplje: Njegova dužina iznosi najmanje 1/6 dužine prednje noge mereno između zemlje i lak- tova. Gledano iz profila postavljeno je nešto ukoso ka napred.
Šape: Ovalne (zečije) sa dobro zatvorenim i zaobljenim prstima, prekrivene gustom dlakom.Jastučići na prstima nisu mnogo mesnati. Jastučić na šapi je suv, čvrst, kožast i crne boje. Nokti su snažni razvijeni i uvek crni. Prisustvo jednog beličastog (ne roze) nokta nije greška.
Zadnje noge: Ako se gledaju u njihovoj celokupnosti, vertikala iz sedne kvrge prolazi pored prsti- ju ili ih dodiruje. Gledane od pozadi, vertikala spuštena iz sedne kvrge deli graškastu kost, došaplje i šapu na dva jednaka dela. Ukupna dužina zadnjih nogu,približno odgovara 90% visine grebena. Butina: Duga i široka. Dužina joj je najmanje 1/3 visine grebena. Njen donji rub je blago konveksan. Sedna kvrga je dobro vidljiva. Mišići su istaknuti i dobro odvojeni jedan od drugog. Butina je blago nagnuta od gore na dole i od nazad ka napred. Ugao između karlice i butine je 90- 95 stepeni.
Potkolenica: Neznatno kraća od butine.Njen nagib ka horizontali iznosi 40 stepeni. Prekrivena suvim mišićima. Udubljenje između ahilove tetive i kostiju dobro je izraženo, sa dobro vidljivim spoljnim venama.
Koleno: Mora biti na vertikalnoj liniji prema slabinama. Ni izvrnuto ni uvrnuto. Ugao butina – potkolenica je između 110-120 stepeni.
Skočni zglob: Posmatrano iz profila njegova strana je veoma široka. Opisuje se kao nisko postavl- jen. Odstojanje od zemlje do graškaste kosti je najviše 27% visine grebena. Ugao skočnog zgloba je 115-125 stepeni.
Došaplje: Dužina mu je određena visinom skočnog zgloba. Snažno i suvo, stoji vertikalno ka zemlji. Bez zaperaka.
Šape: Manje ovalne od prednjih, a ostale osobine su im iste.
Kretanje: Poželjno kretanje seguđa je galop, ali rad u lovu zahteva takođe korak i kas.
Koža: Ona je nešto deblja i po celom telu dobro priležuća. Boja sluzokoža, trećeg očnog kapka, noktiju, jastučića šapa i prstiju je isključivo crna. Crna pigmentacija nepca nije propisana ali je veoma poželjna osobina.
Dlaka: Dužina dlake ne treba na telu da prelazi 5 cm. Dlaka je očigledno oštra, osim na glavi, ušima, nogama, repu i njušci, gde je dlaka obično manje oštra, nego na telu i na usnama. Ispod usana, dlaka čini, i pored toga što je srednje duga, tzv. bradu. Na nadočnim lukovima dlaka je sred- nje duga, tako da ne može pasti ispred očiju ili da ih prekriva.
Boja: Poželjna boja obuhvata ceo spektar od jednobojne lavlje, od tamno crvene i čađave lavlje do svetle lavlje i crno/crvene oznake. Lavlja boja može na njušci i lobanji belu pokrivati (simetrična maska ili ne), bela zvezda na grudima, bela na vratu, prednjem i zadnjem došaplju, na
šapama i na vrhu repa. Svakako bela nije poželjna i bez nje je svakako bolje. Crno plameni se može javiti samo sa belom zvezdom na grudima i tada je on trobojni seguđo.
Veličina: Mužjaci 52-60 cm, a ženke 50-58 cm. Masa mužjaka je 20-28 kg a ženki 18-26 kg. Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smaztra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Kod odličnih pasa toleriše se odstupanje visine ±2 cm.
Isključujuće greške: Konvergentne linije njuške i glave. Veličina iznad i ispod standardom pred- viđene tolerancije.
Diskvalifikacione greške: Podgriz, konkavan nosnik, bezrepost, krnj rep, bez obzira da li je urođen ili stečen. Boja škriljca i olova. Tigravost, boja kafe, braon boja jetre ili preovlađujuća bela boja dlake. Potpuno ili u velikom delu depigmentisana nosna pečurka i rub kapaka. Brezaste oči.
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.