Upotreba: Ibizki hrt se upotrebljavao za lov kunića, bez puške, danju i noću. Zahvaljujući veoma osetljivom čulu mirisa, kojim se on očigledno zajedno sa sluhom koristi više nego vidom, traži i lovi s lakoćom na veoma gusto obraslim mestima. Hitar i lukav, kakav jeste, hvata svoj plen oštro, naročito ako lovi zajedno sa ostalim psima. Kada jedan pas oblajava ulov, ostali psi ga opkoljava- ju na priličnom rastojanju i stoje u zasedi.Oni laju samo kada vide ili čuju lovinu i kada su je opko- lili. Kod oblajavanja i hvatanja lovine svi psi žestoko mašu repom, ali lako se vraćaju u poziciju pre oblajavanja. Ibizki hrt koristi se takođe i za lov zečeva i krupne divljači. On dobro aportira lov- inu. Ne računajući neke izuzetke, pri formiranju čopora za hajku uzimaju se samo ženke sa najviše jednim mužjakom, jer oni pri radu ne love zajedno i „vole da se prepiru“. Kada čopor uhvati neko- liko hiljada kunića, događa se nešto čudno. Nekoliko pasa iz istog čopora ne želi više da lovi, pre nego što im se dozvoli duža pauza. Na ovaj fenomen ukazuje španski izraz „enconillarse“.
Istorijat: Ova rasa potiče sa balearskih ostrva – Majorka, Ibica, Minorka i Formentera, gde su poz- nati pod prvobitnim imenom „Ca Eivisec“. Oni su veoma rašireni i oko Valensije, u Rousillon-u i u Provance, gde se nazivaju: Mallorqui, Xarnelo, Mazorquais, Charnegue, Charnegui i balearski pas. Verovatno su ovi psi donešeni na ova ostrva od strane Feničana, Kartaginjana i eventualno Rimljana. Radi se o jednom tipičnom, primitivnom i robustnom predstavniku jedne od najstarijih, a još postojećih rasa. Prikazi ovih pasa nalaze se u grobovima faraona i u muzejskim postavkama,
čime se potvrđuje postojanje ove rase od 3400 g.p.n.e.
Proporcije: Rastojanje od vrha njuške do očiju, odgovara onom od očiju do potiljne kvrge. Glava: Ukupno posmatrano duga, uska glava ima oblik približan kegli presečenoj u osnovi. Izraženo suva, pre je mala u odnosu na telo.
Lobanja: Duga i ravna (dolikocefalna), istaknuta potiljna kvrga, čelo usko i ravno.
Stop: Slabo izražen.
Nos: Nosna pečurka boje mesa. Otvorene nozdrve. Nosnik blago ovnujski.
Njuška: Nosnik i nos istureni preko donje vilice. Uska duga i boje mesa, koja odgovara boji dlake.
Usne: Tanke, usko priležuće, boje mesa.
Zubi: Perfektno zatvaranje, makazast zagriz, zubi beli,pravilno poređani.
Oči: Kose, male, imaju boju svetlijeg ćilibara, koja podseća na boju karamela. Ćilibarna boja može biti više ili manje u saglasnosti sa bojom dlake. Bez da deluju veoma plemenito, odaju inteligenciju u pogledu ali i plašljivost i nepoverenje.
Uši: Uvek čvrste, veoma pokretljive. Ka napred, postrano horizontalno, ili unazad upravljene, uspravno nošene kada je pas u povećanoj pozornosti. Sredina korena uva nalazi se u visini očiju. Imaju oblik produženog romboida, koji je odsečen u trećini svoje duge dijagonale. Fine su, bez odlakanosti na unutrašnjoj strani ušne školjke. Srednje, ne preterane veličine.
Vrat: Veoma suv, kako u gornjem, tako i u donjem delu. Dužina mu je jednaka četvrtini dužine tela. Blago zaobljen, mišićav. Koža je napeta, ravna i bez podgušnjaka. Uobičajeno je da je dlaka u predelu vezivanja sa telom duža i gušća, to je posebno izraženo kod varijeteta sa kratkom dlakom.
Telo: Ukupno posmatrano telo je simetrično, blago konveksno i srednjih proporcija, kompaktno i nešto duže nego visoko, bez da je ova razlika egzaktno utvrdljiva.
Greben: Dobro odvojen, visok, suv i dug.
Leđa: Ravna, duga i vitka. Mišići su jaki, ipak ravni.
Slabine: Zasvođene, srednje širine, snažne i čvrste.
Sapi: Jako padajuće sa vidljivom koštanom osnovom, snabdevene veoma snažnom i tvrdom muskulaturom.
Grudi: Duboke, uske i duge ali se ne pružaju do laktova. Predgrudi su šiljaste i jako isturene. Rebra su ravna.
Stomak: Prikupljen ali ne prejako.
Rep: Usađen nisko. Ka kraju oko repa je nekoliko dužih i grubljih, klasu slličnih odstojećih dlaka. Rep je dug, kada se provuče između nogu treba da dopire do kičme. Nešto deblji u korenu, srazmerno se sužava ka vrhu. U mirovanju je prirodno viseći, u kretanju, nošen je više ili manje srpasto savijen. Cenjeniji je kada nije nošen uspravno ili preterano zarolan iznad leđa.
Prednje noge: Vertikalne, simetrične. Gledano od napred prednje noge su predstavljene veoma usko. Ukupno napete, ravne, odaju utisak tanke, vitke, ipak snažne životinje.
Plećke: Kose, snažne, slobodno pokretljive.
Nadlaktice: Veoma duge, ravne, jake i veoma usko postavljene.
Laktovi: Široki i od tela dobro odvojeni, paralelni sa središnjom ravni tela, nikada nisu labavi.
Podlaktice: Ka došaplju se šire.
Došaplja: Snažna, čvrsta, široka i lepo uspravljena.
Zadnje noge: Vertikalne, sa dugom, jakom i suvom muskulaturom.
Skočni zglobovi: Dobro uglovani, široki, nisko postavljeni, dobro vertikalni, niti uvrnuti, niti izvr- nuti.
Šape: Približno zečije. Prsti su dugi i usko međusobno naležući. Prostor između prstiju dobro odlakan. Nokti veoma snažni i uobičajeno su boje koja odgovara boji dlake. Jastučići veoma čvrsti. Kretanje: Prvenstveno kretanje je lebdeći kas. Galop je veoma brz i odaje utisak velike gipkosti. Koža: Napeta, priležuća uz telo. Pigmentisana je crvenkasto, ali tamo gde je dlaka drugačije boje može biti različite obojenosti.
Dlaka: Kratka, oštra ili duga. Kratka dlaka ne treba da je svilasta, ipak snažna i sjajna. Oštra dlaka treba da je čvrsta i veoma gusta, nešto kraća na glavi i na ušima, nešto duža na zadnjoj strani butine i na donjoj strani repa. Brada je veoma cenjena. Duga dlaka je mekša i treba da ima najmanju dužinu od 5 cm. glava je veoma gusto odlakana.
Boja: Cenjena je bela i crvena ili jednobojno bela ili crvena. Dozvoljeni su i psi lavlje boje, uko- liko je to izuzetno dobar primerak, pri čemu ipak kod kratkodlakih ova boja uopšte nije dozvolje- na.
Veličina: Mužjaci 66-72 cm, ženke 60-67 cm.
Bez preterane strogosti smeju se prihvatiti i psi koji su blizu ovih mera ukoliko su dobro propor- cionalni i estetski.
Greške: Svako odstupanje od navedenih tačaka smatra se greškom, čije ocenjivanje mora stajati u tačnoj srazmeri sa stepenom izraženosti.
Teške greške:
– Kratka i široka glava.
– Jako izražen stop.
– Nedostatak jednog premolara.
– Viseće uši.
– Zaobljen grudni koš.
– Izvrnuti laktovi.
– Kravlji stav.
– Izvrnute šape.
– U kretanju ukrštene šape i skočni zglobovi.
Isključujuće greške:
– Glava u obliku stepenica (lobanja je previsoko u odnosu na nosnik)
– Braon nosna pečurka ili crne fleke.
– Svaki drugi zagriz osim makazastog.
– Očni kapci i usne: crveno-braon.
– Znaci ukrštanja sa galgom, kao što su:
– naborane uši,
– tamne oči,
– široke sapi,
– slabo izražene predgrudi,
– prednje noge široko postavljene,
– butina okruglasta i široka sa vidljivim isturenim venama
N.B. Mužjaci moraju imati dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.
