logo kinoloski savez

MEDJUNARODNA IZLOZBA PASA SVIH RASA – CACIB BEOGRAD

Beogradski sajam 19. Novembar 2017. godine

Prijavljivanje pasa za 61.CACIB moze se izvršiti na jedan od sledećih načina:

On-line prijavom ovde

E-mailom:kinoloskisrbije@gmail.com 

Popunjavanjem pojedincne prijave Prijava za psa i slanjem na adresu: Kinološkog  Saveza Republike Srbije, Bukovicka br 1, 11000 Beograd

Upisnina za svakog pojedinacnog psa iznosi(za domace izlagace):2.000,00 dinara. Strani izlagaci placaju 30 Eura. Izlagači iz Hrvatske,Crne Gore i Bosne , a prema međusobnom ugovoru zemalja plaćaju kotizaciju kao i domaći izlagači – 2000,00 dinara Odlukom Kinološkog saveza Srbije cena prijave  za Ex Yu Goniče i Šarplanince iznosi 1.000,00 dinara 

Uplata se vrsi na ziro racun Kinološkog Saveza Srbije:

105-3520-42  ,  poziv na broj 73000

Informacije na tel:   011/39-33-888 ; 39-33-777; 39-33-555

ZADNJI ROK PRIJAVE : 01.11.2017.

Poslednjih godina, po broju i kvalitetu manifestacija približavamo se evropskom i svetskom kinološkom vrhu. Šta nas sprečava da zaista i stignemo među najbolje?

– Približavamo se svetskim i evropskim manifestacijama i nadamo se da ćemo se uskoro kandidovati za organizaciju najprestižnijih manifestacija – kaže Ana Bijelović. – U regionu imamo najbolje manifestacije. Ne možemo da se pohvalimo da imamo toliko stranaca kao druge zemlje, ali nama to ne smeta jer nam je bitno da imamo veliki broj domaćih izlagača. Imamo izuzetnu saradnju s Ministarstvom poljoprivrede, naročito s gospodinom Nenadom Katanićem. Veliki broj naših izlagača ima problema prilikom prelaska granice kad idu na inostrane izložbe, i u saradnji s Ministarstvom poljoprivrede pokušavamo da te procedure olakšamo. Kad se ide u zemlje EU mora da se radi titer test, i pokušavamo da otvorimo granice za naše pse da lakše idu u inostranstvo, ali i da stranci mogu da dođu. To je jedini razlog zašto se Srbija još uvek nije kandidovala za evropsku ili svetsku izložbu. Kad su videli naš CACIB, delegati Međunarodne kinološke federacije istakli su da nigde u svetu nisu videli takve tehničke mogućnosti za organizovanje evropskih i svetskih izložbi. Na dobrom smo putu da se uskoro i to dogodi – naglašava Bijelovićeva.

Kinologija u našoj zemlji poslednjih godina doživljava ekspanziju. Koliko je prošle godine bilo registrovanih pasa u Srbiji?

– Imali smo više od 37.000 registrovanih pasa, što je fantastičan broj s obzirom u kakvom nam je finansijskom stanju država i koliko se borimo. Najpopularnije rase prošle godine u Srbiji bili su neprikosnoveni nemački ovčar, zatim francuski buldog, rotvajler, nemački kratkodlaki ptičar, doberman i staford – kaže naša sagovornica. – Svakog vikenda imamo kinološke manifestacije. Prošle godine se dogodilo da smo tokom jednog vikenda imali čak sedam izložbi, što je sjajno, i sve su posećene. Tako smo se organizovali kako bi svi ljudi širom zemlje imali mogućnost da posete izložbu, jer mnogi nemaju novca da dođu u Beograd, a žele da ocene svoje pse.

Mnogi možda ne znaju, ali naša zemlja izuzetno je uspešna i u lovu. Da li je to razlog što su lovne rase u našoj zemlji sve popularnije?

– Lov je u Srbiji veoma popularan, pa su zato i lovne rase sve popularnije. Imamo izuzetna lovišta, pa čak i Kinološki savezi Italije i Španije organizuju svoja takmičenja i svetska prvenstva na našim terenima, najčešće u okolini Niša. Imamo sjajne domaće utakmice i svetska prvenstva, veoma smo posvećeni lovnoj kinologiji – ističe Bijelovićeva. – Ministarstvo poljoprivrede zakonski je definisalo da nijedan pas ne može da uđe u lovište bez lovne karte. Zadatak izdavanja lovnih karata poveren je Kinološkom savezu Srbije, a odredili smo zaista simboličnu cenu od svega 300 dinara za ovaj dokument.

Ljubiteljima pasa vaš posao deluje kao posao snova. Da li su u pravu?

 – U kinologiji sam već 20 godina i uvek kažem da je srećan onaj čovek koji svakog jutra s osmehom dolazi na posao. Ja sam među njima – kaže naša sagovornica. – Uprkos velikom obimu posla, kinologija je jedna od najlepših oblasti. Imamo odličnu organizaciju rada, gledamo da svako bude uslužen odmah. U Italiji, na primer, kad osoba dođe da prijavi leglo, na rodovnik čekaju šest meseci, a u Kinološkom savezu Srbije čeka se – šest minuta.

Psi iz Srbije izuzetno su cenjeni u svetu. Na mapi svetske kinologije naši psi prisutni su u Severnoj i Južnoj Americi, Aziji, Africi, kao i brojnim evropskim zemljama. To je rezultat za ponos i potvrda kvaliteta rada domaćih odgajivača.

Analizirajući domete srpske kinologije u 2016. godini, ovo naglašava generalni sekretar Kinološkog Saveza Srbije Mahmud al Dagistani. U razgovoru za naš magazin, podseća da su srpski psi traženi u inostranstvu i da njihovi vlasnici postižu uspehe na tamošnjim kinološkim manifestacijama. Putevi domaćih pasa ucrtani su na gotovo svim kontinentima.

– Rotvajleri iz Srbije najviše idu u Južnu Ameriku i Istočnu Aziju. Egipat je država koja je poslednjih godina česta destinacija za naše pse. Ova afrička zemlja osim za rotvajlere zainteresovana je i za nemačke ovčare, posebno dugodlake. Ovi psi nekad su diskvalifikovani na izložbama, ali pošto su u međuvremenu zvanično priznati kao rasa, interesovanje za njih je probuđeno. Reč je o impozantnim i veoma lepim psima, koji su tamo veoma rado viđeni – objašnjava Dagistani.

Kojim putanjama psi domaćih odgajivača odlaze u svet?

Na mapi prisutnosti naših pasa naglašeni su Severna Amerika, Indonezija i Kina. U Evropu, primera radi, odlazi dosta dobermana. Tamo vlada veliko interesovanje za tzv. lepim psima, kojih ni sami nemamo mnogo, ali uspešno ih izvozimo. Među ovim rasama je foksterijer, erdelterijer, keri blu terijer, bišon frize… Na ceni su i naše velike pudle, čiji broj iz godine u godinu raste. Egipat je, pomenimo, zemlja u kojoj je kinologoja u povoju i u kojoj je sasvim neočekivano treća rasa po brojnosti – haski. Tamošnji odgajivači kažu da se, iako polarni psi, haski brzo adaptiraju na afričku klimu. Već druga ili treća generacija ovih pasa sasvim dobro se snalazi u ekstremnim klimatskim uslovima. U Egiptu raste i interesovanje za lovačke pse, što je takođe šansa za naše odgajivače. Drago mi je što se naši psi prodaju u svetu, jer je to put uspešnog razvoja kinologije.

Kako ocenjujete ovogodišnje domete domaće kinologije?

Približno smo na istom nivou kao i prošle godine. Činjenica da nema pada broja pasa na izložbama i njihovog kvaliteta −- ohrabruje. Tokom prve polovine godine imali smo vrlo uspele izložbe. Tokom leta opao je broj izlagača na pojedinim manifestacijama, ali sve ukazuje da će godina u proseku biti na nivou 2015. Pojedine izložbe su iz nepoznatih razloga otkazane. Primetno je da pojedina društva insistiraju da njihove manifestacije uđu u kalendar, da bi ih kasnije otkazali. To više nećemo tolerisati, budući da zauzimaju termine u kojima bi neko drugi održao izložbu.

Kakav utisak ste poneli o kvalitetu pasa koji su mogli da se vide na ovogodišnjim manifestacijama?

Imamo izuzetne pse, a naši odgajivači su vrlo posvećeni, uprkos teškoj materijalnoj situaciji i drugim problemima koji ih muče. Uzmimo za primer Francusku, ogromnu zemlju s velikim brojem pasa, ali veoma lošeg kvaliteta. Tu smo mi u velikoj prednosti.

Šta je to što mlade u Srbiji povezuje s kinologijom?

Posebno raduje veoma uspešan kadar mladih kinologa, koji redovno posećuje izložbe. To je u svetu retkost. Trudimo se da se popularišemo gde god je to moguće. Trudimo se da mlade što više uključimo u izložbe. Akcija „Dete i pas“ okuplja veliki broj mladih ljubitelja pasa, koje želimo da animiramo i trajno privežemo za kinološke manifestacije. Oni su naša budućnost. U prilog tome su i niske cene prijava za izložbe koje pogoduju širenju kruga izložbi. Učešće na izložbama dostupno je gotovo svakom odgajivaču ili vlasniku pasa. Prijave za izložbu u Evropi su oko 50 evra, dok su kod nas tri puta jeftinije. Beogradski CACIB je vrhunska izložba, s kakvom mogu da se porede samo najveći svetski kinološki događaji.

Poklanjamo li dovoljno pažnje školovanju kinoloških sudija?

Njihov broj raste. U pogledu polaganja ispita veoma smo liberalni, jer dozvoljavamo kandidatima da svake godine polažu ispit iz jedne grupe. Izuzetak su druga i deveta FCI grupa, koje se polažu posle dve godine. Mnogi imaju primedbe na broj sudija i liberalnu proceduru. Na Zapadu je sistem postajanja sudija mnogo konzervativniji i sporiji. Mi, međutim, radimo po FCI pravilniku i ne kršimo nikakve propise. Ne vidimo zašto bismo sprečavali ljude da budu kinološke sudije. Mnogi to žele isključivo iz ljubavi prema psima i svog ličnog obrazovanja. Imamo kvalitetne sudije, od kojih su mnogi mladi i izuzetno kvalitetni. Gotovo da nema nedelje da ne potpišem desetak odlazaka na suđenje u inostrantvo.

Ima li porasta kinoloških društava u Srbiji?

Njihov broj je u kontinuiranom porastu. Imamo više od 180 kinoloških društava u Srbiji. Gotovo da nema grada u Srbiji bez kinološkog društva. Neka rade ozbiljnije, neka manje ozbiljno, ali nama je najvažnije da se kinologija širi. KSS nastoji da svima pomogne, da im pruži sve što je moguće i sa svima zaista lepo sarađujemo.

Možemo li očekivati ukidanje obaveze primanja titar antitela na besnilo za pse koji dolaze iz inostranstva?

Stvari se pomeraju nabolje. Taj problem nam zadaje veliku glavobolju već godinama, ali optimisti smo. U Ministarstvu poljoprivrede postoji snažna volja da se istraje, a i Kinološki savez Srbije daje svoj maksimum kako bi se skinuo ovaj kamen oko vrata domaćih kinologa. Odgajivači više zaista ne znaju kako da izvezu psa u EU, pa čak ni kako da otputuju sa svojim ljubimcem u neku od evropskih zemalja. Time su onemogućeni i da učestvuju na tamošnjim izložbama, što je veliki hendikep. Problem je posebno izražen prilikom dolaska stranih izlagača kod nas. Ako odgajivača put vodi, primera radi, preko Hrvatske, njeni carinici ga neće pustiti, jer navodno dolazi iz zemlje zaražene besnilom. Strani izlagač nema titer antitela niti mu je tokom boravka u Srbiji palo na pamet da ih potraži, jer jednostavno zna da mu nigde nisu potrebna. Ukoliko Ministarstvo poljoprivrede pripremi dobar projekat i uspe da ga odbrani pred organima EU u Briselu, smatram da će ova barijera pasti već za nekoliko meseci, najviše pola godine.

Šta bi ukidanje ovih ograničenja značilo za domaću kinologiju?

Nestao bi najveći problem koji nas muči. Vrata Evrope bila bi potpuno otvorena našim odgajivačima, a i mi bismo bili dostupni svim strancima koji žele da učestvuju na domaćim manifestacijama. Prolaz preko Mađarske i Hrvatske, prirodnog pravca ulaska evropskih kinologa u Srbiju, bio bi slobodan. Praksa pokazuje da su Mađari uprkos zabranama imali kakvo-tako razumevanje za naš problem, ali i da su Hrvati posebno kruti po ovom pitanju. Bilo je slučajeva oduzimanja pasa u Zapadnoj Evropi, njihovog smeštanja u karantin, pa čak i prisilnog udomljavanja. Ukidanje ovih barijera posebno će pogodovati našim odgajivačima koji žele da prodaju pse u Evropi, gde za našim štencima vlada veliko interesovanje.

Moći ćemo da računamo na veći broj stranih izlagača?

Apsolutno. Do sada smo oskudevali u stranim izlagačima. U Hrvatskoj na jednoj izložbi od 1.000 pasa, kakva je zagrebačka, i do 700 stigne iz inostranstva. Kod nas je potpuno suprotno, jer i 90 odsto čine domaći izlagači. Mene to, međutim, raduje, jer bez pasa naših odgajivača nema snažne kinologije. Istini za volju, određeni pad prisutan je i kod nas, mada imamo mnogo veći broj izložbi nego ranije. U celoj Jugolsaviji bilo je održavano osam, najviše devet izložbi godišnje. U Srbiji danas imamo 28 samo međunarodnih izložbi. Naruku nam ne ide loša materijalna situacija. Svako učešće na izložbi vlasnika psa košta najmanje 100 evra. Naša politika zato je bila da se što veći broj izložbi održava u što većem broju gradova.

Foto: Teodora Ćirić

Međunarodna izložba pasa svih rasa održana je, već tradicionalno, na Beogradskom sajmu. Kinološki savez Srbije je u nedelju, 4. decembra, već 59. put zaredom, priredio pravu reviju lepotana svih pasmina. Sudije su izabrale najlepše pse iz svake kategorije pojedinačno, a magazin Pas vam sada samo otkriva tri prvoplasirane pozicije 59. CACIB-a.

ČESTITAMO!

O detaljima i atmosferi, kao i o pobednicima u ostalim kategorijama, pisaćemo vam uskoro.

Pobednik, mastif Danube titan lonelz little wolf, vlasnika Miloša Vlajkova

1. DANUBE TITAN LONELY LITTLE WOLF, mastif, vlasnika Vlajkov Miloša
2. PATON KING OF RINGS, američki stafordski terijer, vlasnika Perković Draženke
3. CALISI WINNER LINE, nemački ovčar, vlasnika Bogičević Dejana

Ideja da povedete svog psa negde u inostranstvo, na more na primer, uglavnom odmah padne u vodu čim čujete da pre polaska pas prvo mora na – vakcinu. I to ni manje ni više nego vakcinu protiv besnila. Da apsurd bude veći, u našoj zemlji godinama unazad besnilo je na nivou statističke greške, a stručnjaci se s ponosom hvale kako je ova bolest gotovo sasvim iskorenjena. Uprkos lepim vestima, još nije iskorenjena iz birokratskih procedura.

Iz Ministarstva poljoprivrede, međutim, stižu signali da se na brisanju ovog besmislenog zakona ipak radi. Sad je naš slučaj na briselskom stolu. Odgovor se čeka.

Celu priču da se vakcina precrta pokrenuo je Kinološki savez Srbije. Iz ove kuće je i potekla inicijativa da se ukine obavezna vakcinacija protiv besnila jer osim što ceo proces cepiva i vađenja dokumentacije – kojom dokazujete da je pas sposoban da pređe granicu – nervira „obične“ vlasnike, čini se da još više iritira uzgajivače.

  • Za početak, psa ne možete da vakcinišete pre trećeg meseca, a dok ne prikupite svu neophodnu dokumentaciju, prođe u proseku šest-sedam meseci. To uzgajivačima koji žele da prodaju štenad i te kako odmaže – priča za magazin Pas dr Mahmud al Dagistani, generalni sekretar KSS. – Zato imate paradoksalnu situaciju: naši su uzgajivači vrlo dobro kotirani u svetu, imaju dobar ugled, smatra se da su naši psi veoma kvalitetni, zdravi i samim tim su poželjni svuda. Ali, s druge strane, ne možete da prodate štene zbog silne papirologije i procedura koje su svuda prevaziđene.

Vakcine protiv besnila su povučene iz svih evropskih zemalja, pa čak i iz regiona. Poslednja zemlja koja je to učinila je BiH. A svi koji se bore za izmenu pravilnika imaju isti argument – besnila nema!

  • Ova bolest je gotovo iskorenjena. Već dugo se protiv nje borimo na isti način. Vakcine se, u obliku hrane, iz aviona bacaju svuda po njivama i poljima. Pojedu ih lisice i samim tim tu se lanac završava. Nivo besnila među lisicama je drastično opao, gotovo je zanemarljiv. A među psima da i ne govorimo – pojašnjava Dagistani.

Do svih ovih zaključaka došli su i u Ministarstvu poljoprivrede i iz tog razloga su sve svoje analize i predloge poslali u Brisel. U pismima uveravaju kolege iz EU da besnila više nema, da vakcine ne postoje ni u drugim zemljama Unije i regiona, i da je red i da se i nama ukinu. Uvereni su da će dobiti pozitivan odgovor, ali, doduše, ne mogu ni da pretpostave kada.

A do tada, ako planirate da putujete preko granice, moraćete da prikupite nekoliko papira i da idvojite najmanje sto evra za pasoš, vizu, veterinarski nalaz… Zato onda i nije čudno što mi, za razliku od ostalih Evropljana, nemamo toliko izraženu praksu da vodimo naše pse na godišnji odmor u inostranstvo. Uveravaju nas, međutim, da bi se to uskoro moglo promeniti.

Kako da vakcinišete psa

Uzorkovanje krvi mora da bude obavljeno najranije 30 dana od poslednje vakcinacije protiv besnila i tri meseca pre putovanja u zemlje članice EU. Uzorkovanje za potrebe testiranja obavlja vaš veterinar. Nakon vađenja krvi, veterinar izdvaja i inaktiviše serum centrifugiranjem, materijal pakuje na propisan način i šaje ga u laboratoriju u Pasterov zavod. Uzorci se isporučuju laboratoriji koja određuje nivo specifičnih antitela najkasnije 24 sata nakon izdvajanja i inaktivacije seruma.

Ukoliko želite sa psom u EU, šta morate da uradite:

  • Pas mora da bude obeležen mikročipom, da poseduje pasoš i da je vakcinisan protiv besnila
  • Najkasnije 48 pre putovanja neophodno je da vam vaš veterinar izda potvrdu o zdravstvenom stanju psa
  • Potrebno je uraditi laboratorijski test o urađenom pregledu seruma krvi na visinu titra specifičnih neutralizirajućih antitela protiv virusa besnila, i to s graničnim titrom od najmanje 0.5 IJ/ml
  • Kao dokaz da su svi prethodni uslovi zadovoljeni, dobićete veterinarski sertifikat koji izdaje nadležna Republička veterinarska inspekcija RS.

Dokumenta potrebna za prelazak psa u EU

  • Pasoš,
  • Viza, odnosno „rezultat laboratorijske analize titra antitela na besnilo FAVN testom”
  • Veterinarski sertifikat

Cene
Vakcinacija i čipovanje 1.200 dinara
Vakcina protiv besnila 600 dinara
Titar test 4.600 dinara

Priprema krvi u laboratoriji u serum za slanje 1.000-1.500 dinara
Veterinarski sertifikat 3.700 + 600 + 250 (takes) = oko 4.500 dinara

Uukupno: 11.000 do 12.000 dinara

  • Cene u tabeli su prosečne i razlikuju se od laboratorije do laboratorije

MEĐUNARODNA IZLOZBA PASA SVIH RASA – CACIB BEOGRAD

Beogradski sajam 19. Novembar 2017. godine

Prijavljivanje pasa za 61.CACIB moze se izvršiti na jedan od sledećih načina:

On-line prijavom ovde

E-mailom:kinoloskisrbije@gmail.com 

Popunjavanjem pojedincne prijave Prijava za psa i slanjem na adresu: Kinološkog SavezaSrbije,Bukovicka 1, 11000 Beograd

Upisnina za svakog pojedinacnog psa iznosi(za domace izlagace):2.000,00 dinara. Strani izlagaci placaju 30 Eura. Izlagači iz Hrvatske,Crne Gore i Bosne , a prema međusobnom ugovoru zemalja plaćaju kotizaciju kao i domaći izlagači – 2000,00 dinara Odlukom Kinološkog saveza Srbije cena prijave  za Ex Yu Goniče i Šarplanince iznosi 1.000,00 dinara 

Uplata se vrsi na ziro racun Kinološkog Saveza Srbije:

105-3520-42  ,  poziv na broj 73000

Informacije :  011 39 33 888, 39 33 777, 39 33 555

ZADNJI ROK PRIJAVE : 01.11.2017.

SUDIJE

CALIN MITRA VALENTIN / RO /

I FCI grupa

VLADIMIR ŽIŽAKOV /SRB/

Sarplaninac

Kavkaski ovčar

Srednjeazijski ovčar

DEJAN RADENKOVIĆ /SRB/

Rotvajler

ALFONSO THOVAR DEL SOLAR / E/

Doberman

Snauceri

Pinčeri

MARIANO DI CHICCO  / I /

Argentinski pas

Kane Korso

SLAVOLJUB ANDRIĆ /SRB/

Nemačka Doga

Mastif

Bulmastif

Napuljski mastif

Kanarski pas

SAVA IGNJATOVIĆ  /SRB/

Nemački bokser

Engleski buldog

Bordoska Doga

NEBOJŠA NEDELJKOVIĆ  /SRB/

Bernardinac

Bernski planinski pas

Sar Pej

Njufaundlendski pas

NEBOJŠA  ŠURBATOVIĆ /SRB /

Američki stafordski terijer

Bul terijer

Stafordski bul terijer

VASKO MUDREŠA /MNE/

III FCI grupa – Terijeri

ANTOAN HLEBAROV /BG/

Jazavičari

Hrtovi

GEORGIY ONISHCHENKO /UA /

V FCI Grupa

NENAD DAVIDOVIĆ  /SRB/

VI FCI grupa

ZLATKO JOJKIĆ /SRB/

Nemački kratkodlaki ptičar

Nemački ostrodlaki ptičar

Poenter

Engleski seter

Irski seter

Epanjel breton

Ostatak VII FCI grupe

DENIS KUZELJ  /BG/

VIII FCI grupa

TINO PEHAR /CRO/

IX FCI Grupa

MIODRAG VRETENIČIĆ /MNE /

IX FCI Grupa

 

DOBRODOŠLI U BEOGRAD      

Organizator zadržava pravo izmene sudijske liste